Srpski i hrvatski ratni veterani sada za pregovaračkim stolom

Predsednik Udruženja srpskih ratnih veterana Mile Milošević, nekada nišandžija JNA koji je 1991. pucao na Vukovar, 25 godina kasnije prijateljski čavrlja s Josipom Klemom, predsednikom Udruženja specijalne policije hrvatskih ratnih veterana, u pokušaju da za sto okupe ljude koji su se nekada gledali preko nišana.

O tome piše hrvatski novinar Drago Hedl, u tekstu koji je danas objavljen na portalu Telegram.hr, navodeći da je ideja da se srpski i hrvatski ratni veterani sretnu i razgovaraju, kako bi rešili ono što njihovim državama nije uspelo, potekla od redakcije beogradskog nedeljnika NIN.

Milošević, danas 53-godišnjak, prvi put se telefonom čuo sa Klemom pre nekoliko meseci, a taj razgovor danas opisuje kao uštogljen, ali pristojan.

Drugi razgovor je bio mnogo bolji, treći još bolji, a sada razgovaraju kao dobri poznanici, kao osobe koje imaju zajednicki cilj: da bivši ratnici, sada kada je rat odavno završen, pomognu u onome u čemu mogu.

Milošević je predložio da lično podstakne rad međuvladinih komisija za poginule i nestale i da od načelnika Generalštaba Vojske Srbije Ljubiše Dikovića zatraži karte minskih polja koje je u Hrvatskoj postavljala bivša JNA.

„Zašto da ginu vaši ljudi, kao neki dan onaj pirotehnicar, ili neki seljak koji ore njivu pa strada od mine. Rat je završen, da, bio je strašan i krvav i znam koliko je zla ostavio. Naše je da se borimo da takvog rata nikada više ne bude“, kaže Milošević.

On poručuje da, u ime najvećeg udruženja srpskih veterana na čijem je čelu, želi da pruži ruku pomirenja i pomoći da se posledice tog rata, one koje je moguće, lakše prebole.

„Znam da nikome ne možemo vratiti poginulog sina, oca ili supruga, ali možemo pomoći porodicama koje tragaju za svojim nestalima, a ni danas ne znaju gde su njihovi posmrtni ostaci“, dodaje srpski ratni veteran.

Udruženje srpskih ratnih veterana, koje broji oko 60.000 članova, kako Milošević navodi, ima podršku vlasti u Srbiji, a želi da se uspostave dobri odnosi sa veteranskim udruženjima u Hrvatskoj i Miloševiću pruža snažnu podršku u njegovim zalaganjima.

I Miloševićevo i Klemovo udruženje svesni su da zadatak kojeg su se prihvatili nije lak, ali smatraju da taj put može pomoći da se lakše reše neke stvari koje i danas, u odnosima Hrvatske i Srbije, predstavljaju prepreku u uspostavljanju dobrosusedskih odnosa.

„Naše je da pritiskamo komisije za nestale da rade svoj posao, da im svaki dan kucamo na vrata i pitamo što su uradili, kakve korake preduzimaju da se taj problem reši“, ističe Milošević, napominjući da isto tako želi da svi koji su počinili zlocine, na obe strane, budu kažnjeni.

On kaže da su svi koji su u ratu učestvovali – koji su u njega ušli na ovaj ili onaj način ili bili gurnuti – platili cenu tog rata, svako na svoj način.

„Mi kažemo: rat se završio i hajde da pokušamo da ublažimo strahote koje je načinio, učinićemo dobro za svoje narode. To je smisao onog što radimo“, zaključuje Milošević, koji se kao 28-godišnjak iz Beograda odazvao pozivu tadašnje JNA na mobilizaciju misleći da ide da brani Jugoslaviju, a po dolasku na ratište shvatio da „to baš i nije tako“.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.