Šta je to što SPC smeta u kanonizaciji Stepinca?

Alojzije Stepinac, zagrebački kardinal i nadbiskup iz vremena Nezavisne Države Hrvatske, ne može biti proglašen za sveca, jasno je poručio patrijarh srpski Irinej u dva pisma upućena papi Franji u Vatikanu.

Foto: Beta

Foto: Beta

Objašnjavajući u pismima da nije tačno da je Stepinac spasavao Srbe i Jevreje u Drugom svetskom ratu, već da je podržavao nacistički ustaški režim, srpski patrijarh uspeo je da do daljeg odloži kanonizaciju ovog kontroverznog kardinala.

Patrijarh Irinej kaže za Kurir da je u pismima papi Franji naveo samo ono što su istorijske činjenice, a da je stvar Vatikana kako će te argumente sada tumačiti.

„Mi smo kazali ono što se istorijski desilo, da je Stepinac bio jedan od vodećih ličnosti toga vremena i da ništa nije učinio da zaštiti jedan narod, jednu crkvu. A mogao je. Nismo dobili odgovor, ali kako smo zaključili, o našim argumentima se ozbiljno razmišlja. I predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću rečeno je da papa ne žuri s kanonizacijom Stepinca“, ističe patrijarh.

On dodaje i da se nada odlasku u Vatikan tim povodom.

„Izražavamo želju za posetom povodom predloga pape Franje da se formira komisija u slučaju Stepinac i razmotri geneza svih događaja Srba i Hrvata iz tog perioda“, kaže patrijar.

Podsećanja radi, katoličko sveštenstvo u Hrvatskoj je kanonizaciju Stepinca poslednjih meseci predstavljalo kao sasvim izvesnu, tvrdeći da je samo pitanje trenutka kada će do nje doći. Međutim, hrvatski Jutarnji list, koji je juče objavio pisma srpskog patrijarha, tvrdi da zbog njih kanonizacija Stepinca jeste dovedena u pitanje i da Vatikan neće preskočiti argumente SPC koji se tiču Stepinčeve ratne prošlosti.

„Mi vas, vaša svetosti, molimo da pitanje kanonizacije kardinala Stepinca skinete s dnevnog reda i prepustite nepogrešivom sudu božjem“, navodi patrijarh Irinej u prvom pismu upućenom papi Franji.

Patrijarh se u pismu nije libio i da vrlo otvoreno piše o Stepinčevoj podršci nacističkoj ideologiji:

Kardinal Stepinac je svesrdno podržao stvaranje Nezavisne Države Hrvatske, obasuo je pohvalama njeno vođstvo i višestruko učestvovao u stvaranju atmosfere netolerancije koja je carevala u toj državi, kopiji Hitlerove Nemačke i Musolinijeve Italije…

Kardinal Stepinac nije protestovao nego je ćutao i pred činjenicom da su u „njegovoj“ državi hladnokrvno, planski i sistemski ubijana i deca „nepouzdanih“ građana te države – Srba, Jevreja, Cigana… Kada su državne vlasti NDH bestidno i naočigled svih pretvorile zemlju u klaonicu, kardinal Stepinac se suzdržavao od osude režima, zalažući se isključivo za pojedinačne žrtve progona i nemajući snage da osudi vlast koju je od početka tako srdačno pozdravio.

Stopiranju kanonizacije doprinela je i odluka SPC da o svemu obavesti ostale pravoslavne crkve i da ih pozove na molitvu, čime ceo proces sada dobija potpuno novu dimenziju. Patrijarh je pismima obelodanio ratnog Stepinca jer se hrvatska crkva bavila samo „mučeničkim“ Stepincem nakon 1946. godine.

Istoričar Predrag Marković kaže da je sama činjenica da je papa Franja predložio da se o kanonizaciji Alojzija Stepinca pita i SPC velika i dobrodošla promena: „To prevazilazi puku formalnost. Do sada Katolička crkva ni formalno nije pokazivala toliku kritičnost prema tom delu svoje istorije“.

Verski analitičar Draško Đenović smatra da će kanonizacija Stepinca biti stavljena u drugi plan i zato što Sveta stolica hoće da razvija dobre odnose s Moskvom i ne želi da ulazi u sukobe sa srpskom patrijaršijom:

„Istovremeno se stišava ekstremno krilo u hrvatskoj crkvi. Već je zamenjen određeni broj tvrdih biskupa, a postoje najave i da će još neke smeniti kako bi doveli mekšu struju“.

A u patrijarhovim ismima Papi, čije delove je objavio Jutarnji list, patrijarh piše, između ostalog. i da Stepinac nije protestovao nego je ćutao i kada se znalo da je nacistički ustaški režim na najužasniji način poslao u smrt tri pravoslavna episkopa, više stotina pravoslavnih sveštenika i monaha i više stotina hiljada pravoslavnih vernika, njegovih sugrađana…

„Nije protestovao nego je ćutao i kad su hrvatske ustaše, između ostalih, mučili i ubijali i pravoslavne Srbe“, naveo je patrijarh Irinej.

Patrijarh je napisao i da dok danas  sve civilizovane nacije i istorijska nauka daju visok značaj puču kojim se 27. marta 1941. godine Jugoslavija otrgla iz Trojnog pakta, kardinal Stepinac je isti puč proglasio izdajom za koju je optužio Pravoslavnu crkvu. Pravoslavlje je proglasio za „najveće prokletstvo Evrope

„Bojimo se da je suviše otvorenih pitanja i nezalečenih rana koje kardinal Stepinac simbolizuje, te bi njegova kanonizacija samo produbila rane i postojeće razlike… Stepinčeva kanonizacija bi, na našu veliku žalost, pravoslavno-katoličke odnose, kao i odnose Srba i Hrvata, susednih i geografski izmešanih hrišćanskih naroda, bez sumnje vratila duboko u tragičnu i našega hriršćanskoga prizvanja nedostojnu prošlost“, naveo je takođe patrijarh.

Jutarnji piše da kada se pak saznalo da je papa Franjo prihvatio molbu SPC-a da se pitanje kanonizacije kardinala Stepinca skine s dnevnog reda i odgodi do daljnjega, odnosno kada se saznalo da je papa Franjo predložio osnivanje mješovito katoličko-pravoslavne komisije koja bi trebala pretresti argumente jedne i druge strane, odnosno preispitati sporna pitanja za SPC, konsternacija u redovima Katoličke crkve u Republici Hrvatskoj bila je potpuna.

U više je navrata naslednik Alojzija Stepinca zagrebački nadbiskup kardinal Josip Bozanić pokušao pojasniti što se to događa.

Najšire je to nastojao učiniti toko propovedi održanoj na Trsatu u Rijeci u neđelju 30. avgusta 2015. prilikom slavlja 300. godišnjice krunisanja čudotvorne slike Majke Božje Trsatske. Tada je rekao da je potez koji je papa Franjo učinio prema SPC “ekumenski“ i “bez presedana“, ali je dodao, pokušavajući primiriti duhove ovdašnjih katolika, da je papa Franjo “uveren da je Stepinac svet“.

Nije trebalo dugo čekati da se dogodi još jedno iskrenje između Beograda i Zagreba.

Početkom maja patrijarh Irinej izjavio je, naime, da je dobio pismo pape Franje i da u tom pismu papa Franjo, za razliku od onoga što je na Trsatu garantovao i rekao kardinal Bozanić, ne govori da je Stepinac svet.

“Nije tačno da je papa Franjo podržao proglašenje Stepinca za sveca. Papa mi je poručio da će o svemu tome još razmisliti!“

Elem, o svemu sam ovomu temeljito i hronološki poredano razgovarao s patrijarhom proveravajući svaku informaciju te, napokon, slušajući zašto se SPC ne može miriti s najavom Stepinčeve kanonizacije.

Jutarnji piše i da su pisma pokazala i nešto daleko važnije: da papa Franja razume da se ne može preći samo tako preko kontroverzi koje je ostavio iza sebe ratni Stepinac te da Papa želi slučaj Stepinca staviti u kontekst digitalizacije i najavljenog otvaranja arhiva također spornog pape Pija XII.

Uostalom, kako se navodi, otvaranje arhiva Pija XII neće samo odgovoriti na pitanje i cilj koji papa Franja postavlja:

“Neka se otvore arhivi i neka se sve raščisti. Neka se vidi je li se moglo nešto više učiniti, pa ako smo u nečemu pogriješili, morat ćemo to priznati“, već će se za hrvatske istražitelje i širu publiku na našim prostorima postaviti (po meni ključno) pitanje koje kao publicist i stručno zainteresiran za Stepinca problematiziram niz godina: hoće li se Stepinac moći izvući iz sjene problematičnog pape Pija XII, odnosno zašto Vatikan nije želio priznati NDH, za što se pak zalagao sam Stepinac?

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar