Sutra prevremeni parlamentrani izbori u Hrvatskoj

Foto: Beta

Gradjani Hrvatske, njih oko 3,8 miliona s pravom glasa, u nedelju će drugi put u deset meseci birati poslanike u parlamentu, a predvidja se da opet neće biti apsolutnog pobednika, pa će koalicije okupljene oko dosad vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) i opozicione Socijaldemokratske partije (SDP) morati da traže partnere za sastavljanje vlade.

Od ponoći je na snazi izborna tišina koja će trajati do zatvaranja birališta u nedelju u 19 časova. Tri nacionalne televizije tada će objaviti i prve izlazne ankete, dok će Državna izborna komisija oko 22.00 početi da objavljuje prve nezvanične rezultate izbora.

Ankete pokazuju da nijedna politička opcija neće imati 76 poslanika u parlamentu, koliko je potrebno za izglasavanje vlade, pa će novu vlast sastaviti ona opcija koja će biti uspešnija u postizbornim koalicijima.

Iako ankete predvidjaju da će na ovim izborima relativna, ali tesna, pobeda pripasti Narodnoj koaliciji okupljenoj oko SDP-a Zorana Milanovića, smatra se da nešto veći koalicioni potencijal ima HDZ Andreja Plenkovića.

Treća snaga u zemlji ponovo će biti Most, ali sa znatno manjim brojem mandata nego na prošlim izborima, pa bi podrška te stranke opet mogla da bude presudna, ali verovatno ne i dovoljna za formiranje vlade. Analitičari ocenjuju da je Most bliži HDZ-u kao partiji desne, konzervativne orijentacije.

U poslednjem televizijskom duelu na Novoj TV pred početak izborne tišine, Milanović i Plenković su pozvali birače da glasaju za njihove političke opcije, smatrajući da su upravo one najbolje za budućnost zemlje.

Kandidati za premijera dve najjače političke stranke ponovili su da će tražiti ukidanje spornog zakona Srbije o univerzalnoj sudskoj jurisdikciji za sudjenja za ratne zločine na području cele bivše Jugoslavije.

Posle izbora u novembru prošle godine, vladu s nestranačkim premijerom Tihomirom Oreškovićem sastavili su HDZ, kao relativni pobednik izbora, i stranka Most, koja je bila najveće iznenadjenje izbora i bez koje nije bilo moguće formiranje vlade.

Ta je vlada, medjutim, zbog afera i medjusobnog nepoverenja pala posle samo pet meseci, a zanimljivo je da je vladu prvi put srušila stranka koja je u njoj učestvovala, HDZ.

Pravo glasa ima oko 3,8 miliona birača koji će izabrati ukupno 151 poslanika u Saboru na mandat od četiri godine. Hrvatska je podeljena na deset izbornih jedinica u kojima se bira po 14 poslanika, a tri poslanika bira dijaspora u posebnoj 11. izbornoj jedinici.

Pripadnici nacionalnih manjina biraju ukupno osam poslanika, od kojih tri mesta pripadaju srpskoj nacionalnoj manjini. Manjine mogu da glasaju ili u 12. izbornoj jedinici ili po mestu prebivališta u nekoj od deset preostalih jedinica za opšte liste.

Na devetim po redu parlamentarnim izborima od samostalnosti Hrvatske glasaće se i preferencijalno, što znači da će osim liste birači moći da zaokruže i svog kandidata s liste za koju su glasali.

U Sabor će tako moći da udje i kandidat koji osvoji više od deset odsto glasova te liste, bez obzira na mesto koje zauzima na listi.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar