U Hrvatskoj se sve manje gradi

Prema podacima hrvatskog Državnog zavoda za statistiku, u 2014. godini i kod izgradnje zgrada i kod stanova zabeležen je snažan pad u odnosu na godinu ranije, a broj i površina završenih stanova u 2014. godini najniži su od 1995. godine.

Foto: Beta

Foto: Beta

Kao posledica nastavka delovanja ekonomske krize, posebno izražene u građevinarstvu, kontinuitet pada broja završenih zgrada protegao se na poslednjih osam godina, a kontinuitet smanjenja broja završenih stanova na poslednjih sedam godina, piše portal Seebiz. Situacija se neće popraviti ni ove godine, navedeno je u tekstu.

U 2014. godini završeno je 4.971 zgrada, 13,4 odsto manje nego prethodne godine, pri čemu je njihova površina smanjena za 14,7 odsto.

Negativne tendencije još su izraženije u kretanju broja i korisne površine završenih stanova, gde je u 2014. godini završeno 7.805 stanova, što je 22,6 odsto manje nego prethodne godine, pri čemu je njihova korisna površina manja 19,4 odsto. Broj i površina završenih stanova u 2014. najniži su od 1995. godine.

Nastavak negativnih trendova u kretanju završenih zgrada i stanova u 2014. godini bio je očekivan s obzirom na i dalje lošu privrednu situaciju i negativna kretanja u građevinskoj aktivnosti u prošloj godini koju je, uz ostalo, obeležio visok pad fizičkog obima građevinskih radova (6,6 odsto), kao i pad vrednosti građevinskih radova (7,0 odsto).

Time je, u odnosu na predkriznu 2007. godinu, broj završenih zgrada upola manji, 52,9 odsto, a broj završenih stanova čak 69,5 odsto.

Situacija sa završenim zgradama i stanovima, kako je ocenjeno, neće se znatnije popraviti ni ove godine s obzirom na činjenicu da se nastavljaju nepovoljna kretanja u izdavanju građevinskih dozvola.

Za sedam meseci ove godine u odnosu na isti period prošle godine izdato je 7,1 odsto manje dozvola s 4,4 odsto nižom vrednošću predviđenih radova, a istovremeno je izdato i 9,1 odsto manje građevinskih dozvola za stanove s 8,8 odsto manjom korisnom površinom, navedeno je u tekstu.

Podaci o završenim stanovima potvrđuju težak položaj stanogradnje koju već duže vreme obeležava suzdržanost stanovništva od ulaganja u novi stambeni prostor zbog niske kupovne snage, neizvesnosti stalnog zaposlenja, zamrlog bankovnoga kreditiranja, i dalje izraženoga poslovnog pesimizma, kao i zbog opreza zbog rizika koji su postali vidljiviji eskalacijom problema s kreditima vezanim za švicarski franak, navedeno je u tekstu.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar