Zašto Duško, a ne Milo?

Vest da je Predsedništvo vladajuće DPS odlučilo da za mandatara za sastav nove predloži potpredsednika aktuelne vlade Duška Markovića ođeknula je u regionu kao manje-više gotova stvar da se aktuelni premijer Milo Đukanović povlači iz politike.

Foto: Beta

Foto: Beta

Bez obzira na povlačenje sa državnih funkcija, Milo Đukanović će sigurno ostati na čelu DPS-a, makar do novog Kongresa koji bi trebalo da bude održan u leto 2020. godine, piše provladina Pobjeda.

Inače, Đukanović se do sada dva puta povlačio sa državnih funkcija i ponovo se vraćao – 2006. i 2010.

Pozivajući se na svoja saznanja, Pobjeda piše da je procena vrha partije i države da je neophodno da Đukanović bude na čelu partije jer je to zahtev i partijske baze, ali i zajednička procena da treba kadrovski osvežiti i osnažiti stranku.

Đukanović je treće povlačenje nagovestio u martu ove godine, kada je u intervjuu jednoj ruskoj televiziji kazao da je ispunio sve svoje ciljeve.

„Trudim se da budem odgovoran prema današnjim potrebama Crne Gore. Istovremeno, mislim da sam ispunio ono što su bili moji planovi i moja očekivanja u politici. Verujem da sam dao Crnoj Gori sve najbolje što sam mogao da dam“, rekao je tada Đukanović, inače, zvaničnik sa najdužim premijerskim stažom u istoriji Crne Gore.

Zašto Duško, a ne Milo, pitanje je na koje je pokušao da odgovori Boris Raonić iz Građanske alijanse, koji tu promenu vidu kao realizaciju nečega o čemu se davno šuškalo.

„Od kada je Dušan Janjić izjavio da je na Minhenskom forumu sa Đukanovićem dogovoreno povlačenje nakon ovih izbora, po prvi put se javno progovorilo o onome o čemu se šuška odavno. Marković ili Đukanović nije posebno bitno, jer govorimo o vladi i stilu vladanja kontinuiteta, a u ovoj fazi integracijama, nama treba diskontinuitet. Ukoliko Marković skupi većinu za sastav vlade, ne očekujem bitnije novine u načinu vođenja države“, kazao je Raonić u izjavi za CdM.

On ceni da će najveći problem Markoviću biti taj što nema jaku političku figuru uz sebe.

„A uz nestabilnu većinu, nagomilane probleme i promenjenu geostratešku poziciju, u kojoj CG više neće biti tolerisane stvari kao do sada, sigurno je da će ovo biti vlada sa najvećim izazovima do sada“, smatra Raonić.

Ovako je Đukanović objasnio prethodna povlačenja:

Prvi put, Đukanović se povukao, takođe sa mesta premijera, početkom oktobra 2006. godine, ali je ostao u političkom životu Crne Gore obavljajući i dalje funkciju predsednika Demokratske partije socijalista.

Razloge za svoje povlačenje tada je opisao kao državne, partijske i lične prirode.

„Mislim da je ovo trenutak da neki novi ljudi, sa nekom novom energijom, treba odmah da prionu na nove poslove i da iskoristimo svaki novi dan kako bi što kvalitetnije obezbedili ostvarivanje onoga što su strateški interesi Crne Gore“, rekao je tom prilikom Đukanović.

Na mjestu premijera tada ga je zamenio Željko Šturanović, a kada se nakon dve godine povukao iz, kako je tada saopšteno, zdravastvenih razloga, ponovo je ga je zamenio đukanović 2008.

Braćajući se Đukanović je to obrazložio svešću o svojoj odgovornosti.

„Svestan svoje posebne odgovornosti, prihvatio sam da promenim lične planove i pokušam da odgovorim državnim potrebama“, rekao je tada Đukanović i naglasio da i dalje „smatra veoma ubedljivim razloge zbog kojih se 2006. povukao sa državnih funkcija, ali da se vratio jer su nastupile vanredne okolnosti“.

Drugi put, Đukanović se povukao u decembru 2010. On je tada istakao da odluka o ostavci nije nova i nije ishitrena, kao i da nije donesena pod pritiskom iznutra ili spolja.

„Vreme koje sam proveo na najodgovornijim funkcijama traje dugo – dve decenije. Odlazim čiste savesti i uzdignuta čela, zadovoljan sa onim što sam uradio“, naveo je tada on.

Na mesto predsjednika lade tada ga je nasledio Igor Lukšić.

Gde god da bude sedeo, u Skupštini, kao poslanik, na čelu DPS, vladi ili eventualno na mestu predsednika Crne Gore, Đukanović će i dalje biti na već jasnom putu Crne Gore ka evroatlantskim integracijama.

Đukanović je političar koji je Crnoj Gori obezbedio nezavisnost i poveo je putem EU i NATO-a žrtvujući na tom putu i nekada veliko prijateljstvo sa Rusijom.

Na početku političke karijere u bivšoj SFRJ, zbog stava i načina na koji je donosio odluke nazvali su ga „Milo Britva“.

Danas je jedini političar od uticaja koji je karijeru počeo u aparatu komunističke nomenklature. Politički je nadživeo sve svoje drugove iz Saveza komunista Jugoslavije: sa vlasti su otišli i Milošević, i Gligorov, i Kučan… Đukanović je ostao.

Još kao student bio je predsednik omladinske organizacije.

U vreme Miloševićeve antibirokratske revolucije bio je jedan od jurišnika u obračunu sa „starom gardom“ u Komunističkoj partiji Crne Gore, koja se kasnije transformisala u i danas vladajuću Demokratsku partiju socijalista, na čijem je čelu.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar