Bez stranih studenata, Srbije nema na akademskoj mapi

Realnost je da Srbija nije u vidokrugu studenata iz drugih zemalja. Na Univerzitetu u Beogradu, koji je najveći i najstariji, stranaca ima samo pet odsto, od kojih je polovina iz zemalja bivše SFRJ. Kako bi srpski univerziteti postali vidljiviji u evropskom akademskom prostoru, počeli da privlače veći broj stranih studenata, projekata i sporazuma, svi državni univerziteti u Srbiji i jedan privatni usvojili su strategije internacionalizacije, a do Nove godine trebalo bi da bude usvojena i Nacionalna strategija internacionalizacije visokog obrazovanja.

Foto: Beta

Foto: Beta

– Ovo je prilika da svi izađemo na crtu i vidimo tačno kakvi smo i kako možemo bolje da radimo. Da bismo se izjednačili sa drugim zemljama, neophodna je i pomoć države – da izdejstvujemo uvođenje studentskih viza, da se reši problem smeštaja za strance, da fakulteti ponude veći broj programa na stranim jezicima, da privučemo i nastavnike iz drugih zemalja – rekla je prorektorka Univerziteta u Beogradu prof. dr Ivanka Popović. Ona je dodala i da je činjenica da naša ciljna grupa nisu studenti iz Zapadne Evrope, a kao dobar primer onih koji gledaju malo dalje navela je Fakultet bezbednosti koji je prvi u Srbiji izradio verziju svog sajta na kineskom jeziku (uz srpsku, rusku i englesku varijantu).

Ovo su samo neki od podataka koji su se čuli u Klubu poslanika, na seminaru povodom završetka EU projekata FUSE (efikasniji rad studentskih službi, obuka nastavnog i nenastavnog osoblja…) i SIPUS (unapređenje zakonodavnog okvira, izrada strategija i standarda za internacionalizaciju). Skup je održan pod nazivom „Internacionalizacija u visokom obrazovanju – gde smo i gde želimo da budemo”.

Sastanku u organizaciji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prisustvovali su rektori, dekani, profesori, strani partneri koji su učestvovali na projektima, a čula se i iskustva na ovu temu univerziteta iz Londona, Krakova i Malage.

Za ove tri godine, koliko je trajao rad na projektima čiji su nosioci bili univerziteti u Novom Sadu i Nišu, detaljno su analizirani svi univerziteti – od rada njihovih službi, preko sajtova, ponude programa na stranim jezicima do dokumentacije koja se izdaje stranim studentima. Organizovano je mnoštvo poseta i radionica univerzitetima koji su rešili problem internacionalizacije, urađeni su predlozi za izmenu nacionalne regulative…

– Srbija svake godine gubi oko 30.000 stanovnika, što zbog niskog nataliteta, što zbog migracija. Novi Sad prazni Vojvodinu, a Beograd Srbiju. Univerzitet u Pečuju je takođe zbog migracija i pada nataliteta sa 28.000 studenata spao na 18.000 i spas je potražio u internacionalizaciji. To je transformisao čitav grad, a godišnje se u budžet Pečuja ulije 20 miliona dolara – naveo je prof. dr Pavle Sekeruš, doskorašnji prorektor Univerziteta u Novom Sadu.

Prof. Sekeruš je govorio i kako su neke od „naših” problema rešile druge države: ili su angažovale strane agencije za privlačenje stranih studenata (Pečuj) ili univerziteti osnivaju svoja predstavništva u Kini, Indiji, Pakistanu (Univerzitet u Gracu).

– Država nema para i ne možemo očekivati od Ministarstva prosvete da reši problem smeštaja stranih studenata, a ne znam zašto univerziteti odbijaju da se povežu sa privatnim stanodavcima, što je rešenje koje su primenili pojedini univerziteti iz zemalja sa standardom sličnim našem. Vlada Srbije daje samo 100 stipendija za strance, a vlada Mađarske 3.000 i u planu je da sledeće godine poveća taj broj na 4.000 – naveo je dr Sekeruš.

Čuli se i predlozi da se u svrhu privlačenja stranih studenata mogu iskoristiti kulturni centri u stranim zemljama, što je mogućnost koju Srbija ne koristi dovoljno, a postoji interesovanje na primer Kine da se Srbija nađe na listi zemalja čije se diplome međusobno automatski priznaju. O ovom problemu, odnosno inicijativi Kine obavešteni su i ministarstva prosvete i spoljnih poslova i nikome nije jasno zašto se to još nije realizovalo.

– Radi bolje prezentacije naših univerziteta u svetu, radili smo na podršci u marketinškim i informatičkim aktivnostima, savetovali da se poboljšaju sajtovi, izrade katalozi kurseva koje nude fakulteti, nastavnike koji govore engleski jezik učili smo veštinama predavanja i organizacije nastave na stranom jeziku – navela je prof. dr Biljana Mišić Ilić sa Univerziteta u Nišu.

Čuli se i predlozi da treba za reklamu iskoristiti svaki dobijen međunarodni projekat poput onog koji je nedavno dobio Institut Biosens. Takođe, za promociju univerziteta moraju se iskoristiti međunarodni događaji čiji smo domaćini. Kako je istaknuto, ne sme da se dogoditi da mladi koji u velikom broju kao turisti prolaze kroz Srbiju, ne dobiju najosnovnije informacije o mogućnostima studiranja u našoj zemlji.

(Sandra Gucijan, Politika)

Ostavite komentar

Ostavite komentar