Članstvom Kosova u Unesko baština ostaje srpska
Ambasador Srbije pri Unesko Darko Tanasković izjavio je danas da članstvo Kosova u toj međunarodnoj organizaciji ne bi ništa automatski promenilo u statusu srpske kulturne baštine na Kosovu, jer je ona pravno u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve, ali da bi Srbija morala da obezbedi preciznu formulaciju da je reč o srpskoj pravoslavnoj kulturnoj baštini na Kosovu.
Tanasković je agenciji Beta rekao da se trenutno srpska kulturna baština na Kosovu vodi pod opštim zaglavljem „Srbija“ i da je na nedavno održanoj sednici Komiteta za svetsku baštinu u Bonu, bez diskusije doneta odluka da su u pitanju srednjovekovni spomenici na Kosovu, a da je u zagradi navedno „Srbija“.
Prema njegovim rečima, pošto se u Unesku sve klasifikuje i vodi na teritorijalnom principu, eventualnim članstvom Kosova u toj međunarodnoj organizaciji smatralo bi se da se srpsko spomeničko nasleđe nalazi na teritoriji države Kosovo, zbog čega bi Srbija morala da povede ozbiljnu akciju.
„Moralo bi se obezbediti da naše nasleđe dobije zaštitu, za šta bi garancije morala da daje međunarodna zajednica i nužno je da bi se, u takvom neželjenom slučaju, vrlo precizno u Komitetu za svetsku baštinu i Unesku moralo naglasiti da je reč o srpskoj pravoslavnoj kulturnoj baštini na Kosovu, a nikakvo baštini Kosova“, rekao je Tanasković.
On je naglasio da je javnost u Srbiji zabrinuta zbog pitanja vlasništva nad baštinom i naveo da su, uprkos pokušajima vlasti u Prištini, pravno gledano spomenici u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve.
„U tom smislu ne može biti nikakvog imovinskog spora, niti se to može promeniti ulaskom Kosova u Unesko, ali je sasvim sigurno da će biti mnogo pokušaja da se to relativizuje i da se čvršće veže za samu strukturu države Kosovo, na putu ka njegovoj albanizaciji, što bi po meni bio neki daleki i neostvarljiv cilj“, kazao je on.
Tanasković je kazao i da sam zahtev za prijem Kosova u članstvo još nije stigao u Unesko i naglasio da se to „ne može se smatrati samo nekim tehničkim kašnjenjem“.
„Zahtev je upućen preko Unmika, a obavljanjem uloge prenosioca ovakvog pisma Unmik izlazi iz mandata međunarodnog prisustva na Kosovu… Ako se ispravno tumači (mandat) Unmik ne bi mogao da prihvati ulogu pismonoše“, rekao je Tanasković.
On je kazao da ukoliko zahtev stigne do Izvršnog komiteta Uneska, tada je sve u rukama dražava članica koje većinom glasova odlučuju o predlogu za prijem novih članica.
Tanasković je naglasio da je trenutni sastav Izvršnog komiteta „matematički nepovoljan za Srbiju, jer su od 58 država članica, 33 priznale Kosovo“.
„Pošto se može pretpostaviti da bi bilo dosta udržanih glasova, a oni se ne broje, naš cilj bi bio da te države (koje bi se uzdržale) navedemo da glasaju protiv“, kazao je Tanasković.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.