Da li poslanici kontrolišu izvršnu vlast, kako i koliko?

Prema podacima Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost, polovina građana Srbije smatra da su poslanici adekvatna i dobra kontrola izvršne vlasti, dok druga polovina ne veruje u kontrolnu ulogu narodnih predstavnika, odnosno skupštine.

Foto: Beta

Foto: Beta

U današnjoj debati u okviru Nedelje parlamentarizma, na tu je temu poslanica SNS Aleksandra Tomić ustvrdila da Skupština Srbije ima kontrolnu ulogu, uz izbornu i zakonodavnu ulogu, ali primećuje da građani istovremeno prepoznaju isključivo njemu zakonodavnu ulogu, a ne i rad u odborima, koji se u suštini odvija i kroz kontrolnu ulogu izvršne vlasti.

Tomić, koja je na čelu Odbora za budžet i finansije, kaže da nema utisak da građani ne veruju svojim izabranim predstavnicima, pre bi rekla da ne prepoznaju šta je kritika, koja, primećuje, ne dolazi samo od opozicionih poslanika, već je ima upravo i na sednicama odbora.

To nije dovoljno prepoznato u društvu, smatra Tomić i dodaje:

„Imali smo prilike da razgovaramo i sa kolegama poslanicima iz regiona, i iz EU, i nigde nije sjajna situacija kada su u pitanju parlamentarci, ni u drugim državama. Parlamentarci su prvi na udaru javnosti, upravo zbog toga što građani smatraju da su oni njihovi predstavnici i da su im oni krivi za sve što se dešava kao nepravilnosti u društvu, pogotovo kada je u pitanju primena zakona“.

Šef poslaničke grupe DS u Skupštini Srbije Goran Chirić smatra da je vidljivo da poslanici vladajuće većine, sada, kao i ranije, imaju „odnos strahopoštovanja“ prema predstavnicima vlade.

„To se neće menjati ukoliko nema izmenjenog izbornog sistema. Sa trenutnim sistemom imate logičan odnos da poslanici nemaju dovoljno hrabrosti da otvaraju tako važna pitanja. To nije samo u ovom mandatu, nego je i u mnogim prethodnim mandatima bilo vidljivo“, rekao je Chirić, koji navodi da je svedok rada parlamenta od 2000. godine.

Prema njegovom mišljenju, tu se otvara još jedno važno pitanje, a to je pitanje dostojanstva parlamenta i ukupnog poverenja u instituciju parlamenta, pri čemu on smatra da u okviru te teme treba imati u vidu i pitanje poboljšanja rada parlamenta i predloženih rešenja vlade.

Novinarka TV N1 koja prati rad Skupštine Jovana Štetin navela je kao primer da, recimo, poslanici SPS svom partijskom šefu Ivici Dačiću nisu postavljali važna pitanja u vezi sa osnivanjem Fonda za zapadni Balkan, već su samo hvalili činjenicu da će fond biti osnovan, dok su, dodaje, ministarki Ani Brnabić u skupštini postavljali „sjajna pitanja“ i poslanici vlasti i opozicije, jer, smatra Štetin, ona nije stranačka ličnost, već neko ko je stručan.

Jovana Lončar sa Fakulteta političkih nauka smatra da Narodna skupština ima lošu reputaciju, te da se njena uloga urušava negativnim izveštavanjem o poslanicima.

„Izveštavanje medija, čast izuzecima, često se fokusira na cene u restoranima, oblačenje poslanika i poslanica, razmirice, a ne na postavljena poslanička pitanja, šta su ministri odgovorili, kakav je rad odbora…“, smatra Lončar.

S druge strane, kako je navela, razlog tome je i velika transparentnost parlamenta, koji je najviše od svih institucija radio na povećanju svoje transparentnosti i dosta se otvorio javnosti, te građani stiču širi uvid u njegov rad.

Lončar smatra da je potrebna i edukacija medija, jer, „ako novinari ne znaju ništa o anketnim odborima, ne mogu onda ni da pitaju poslanike o tome zbog čega ih do sada nije bilo“.

„S druge strane, ne možemo neefikasnost skupštine u obavljanju kontrolne funkcije da svedemo na lošu reputaciju parlamenta ili medijsko izveštavanje. Građani sa razlogom imaju stav o tome da poslanici nedovoljno efikasno kontrolišu rad vlade“, rekla je Lončar.

Debatu je organizovao Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost u saradnji sa inicijativom Otvoreni parlament, a u okviru Nedelje parlamentarizma.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar