Doniranje organa – plemenita briga za drugog čoveka

Svesnim potpisivanjem donorske kartice odlučujemo da u slučaju naše moždane smrti poklanjamo organe upravo onima kojima su oni najpotrebniji i kojima, na taj način, možemo produžiti život. Ova akcija doniranja organa je već uveliko uzela maha u svetu, a kod nas ljudi možda nemaju toliku svest o tome koliko života može da se spase na ovaj način.

Foto: Pixabay.com/scotth23

Foto: Pixabay.com/scotth23

Naime, 1 donor može spasiti i do 8 života. 2000 donora u Evropi svoje organe daruje tokom jedne godine, dok je ta brojka u Srbiji drastično mala. Bolesne osobe na svoju transplataciju mogu čekati i to 45 meseci, pitanje je da li će je neki i dočekati. A svega 50.000 osoba u Evropi trenutno čeka transplataciju, navodi se iz godišnjeg izveštaja Eurotransplanta za 2014. godinu.

Svaka osoba može izraziti želju da postane davalac organa, čak i osobe koje još nisu navršile osamnaest godina. U nekim zemljama svaka osoba je potencijalni davalac organa ukoliko se za života nije izričito ili pismeno tome protivila. Nikada nije kasno postati donator organa. Čak i da imate 80 godina, i da imate zdrave organe bićete i dalje kvalifikovani za donaciju.

Još je impresivnija činjenica da jedna zenica oka ili tkivo donora mogu unaprediti kvalitet života pedeset osoba. Mogu se donirati sledeći organi: bubrezi, pluća, srce, jetra, gušterača i tanko crevo.
Tkiva koja mogu biti donirana u svrhu transplantacije: zenica oka, kost, vene, tetive, koža i srčani zalisci.

Šta ako neko želi da donira organ ili tkivo za života?

Osoba za života može davati krv. Potreba za davaocima krvi uvek postoji. Muškarci mogu davati krv svaka tri, a žene svaka četiri meseca. Koštana srž i deo jetre takođe mogu biti donirani tokom života. U slučaju doniranja dela jetre, donori su najčešće članovi porodice čije je tkivo organa genetski kompatibilno što doprinosi uspešnosti postupka presađivanja.

Donorska kartica, koja se koristi u svim javnim akcijama vezanim za transplantaciju u zemljama Zapadne Evrope, i dalje ima veliku važnost. Razlog za to je što veliki broj ljudi upravo ovaj način smatra najvrednijim ličnim izrazom podržavanja poklanjanja organa, posebno kad u porodici postoje članovi koji se tome protive. Drugi razlog je što kartica služi ličnom javnom doprinosu kako bi se bolan nedostatak organa poboljšao. Treće, donorska kartica je korisna u podsticanju razgovora o donaciji organa i presađivanju. Ona omogućava prevladavanje jedne od potiskivanih tema – razgovoru o smrti. Kartica nije zakonski obavezna, a premišljanje u potpisivanju donorske kartice je u suštini odbijanje razmišljanja o svojoj smrti, no često i nepoverenje i strah od manipulacije i zloupotrebe.

Donorska kartica postala je tema za razgovor, izazov za razmišljanje, stvaranje stava u zajednicama ljudi. A ujedno, ona predstavlja znak plemenite brige za drugog čoveka.

Od danas će i svi zainteresovani građani u 17 beogradskih domova zdravlja moći da potpišu donorske kartice kod svojih izabranih lekara.

Sve informacije o transplantaciji, građani Srbije mogu dobiti i pozivom na broj telefona 0800-111-800. Razgovor je besplatan.

Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

  • nenad

    Ostaviti ogane je individualna stvar, nikako pod moranjem („podrazumevana saglasnost“)! A da li treba pomagati bolesne, svakako.

Ostavite komentar