Dvanaest godina od martovskog nasilja na Kosovu

Foto: Beta

U četvrtak, 17. marta, navršava se 12 godina od izbijanja najvećih etnički motivisanih sukoba na Kosovu od dolaska medjunarodnih snaga, u kojima je 19 ljudi izgubilo život, a povredjeno više stotina.

Za tu dvodnevnu tragediju i nasilje nad srpskim narodom, njihovom imovinom, crkvama i manastiraima, tokom kojih je šest gradova i 10 sela etnički očišćeno, odgovarao je veoma mali broj ljudi, a izrečene kazne gotovo su simbolične.

Sukobi su izbili 17. marta 2004. nakon što je UNMIK policija pronašla tela dvojice albanskih dečaka u reci Ibar u selu Čabar kod Zubinog Potoka, na severu Kosova.

Masovne demonstracije koje su prerasle u nasilje, u kojima je, kako se procenjuje, učestvovalo više od 50.000 kosovskih Albanaca koji su za smrt dečaka optužili Srbe, izbile su u južnom delu Mitrovice i potom se proširile na celo Kosovo.

U ta dva dana nasilja ubijeno je 11 Albanaca i osam Srba, a povredjene su 954 osobe, medju kojima su bili i pripadnici medjunarodne i kosovske policije. Sa teritorije Kosova i Metohije tom prilikom proterano je 4.012 Srba.

Prve žrtve bili su Borivoje Spasojević (53) i Jana Tučev (36) iz severne Mitrovice, koje je ubio snajperista iz albanskog dela grada.

U neredima je uništeno ili oštećeno oko 800 kuća, kao i 35 pravoslavnih crkava i manastira medju kojima 18 spomenika kulture.

Do temelja su srušeni i manastir Devič kod Srbice i konaci manastira Svetih Arhangela kod Prizrena, u Prizrenu su izgorele i crkve Bogorodice Ljeviške iz 14. veka i Svetog Djordja iz 16. veka na čijem je svodu ispisana preteća poruka:“Smrt Srbima“.

OEBS je ocenio tada da nije bilo neodgovornog izveštavanja medija o smrti dečaka, nasilje na Kosovu ne bi bilo tako intenzivno i tako brutalno.

Nasilje na Kosovu osudili su Savet bezbednosti UN i tadašnji generalni sekretar Kofi Anan, kao i sve značajnije medjunarodne institucije i organizacije, vlade mnogih država, uključujući SAD i Rusiju.

Tim povodom NATO je na Kosovo uputio dodatne trupe. U pokrajinu je odmah doputovao komandant južnog krila Alijanse, admiral Gregori Džonson, koji je ocenio da je nasilje u pokrajini „organizovano i orkestrirano“.

„Govoriti o međuetničkom konfliktu na Kosovu je velika licemerna laž. Ono što se dešava na Kosovu bio je pogrom protiv jednog naroda i njegove istorije“, rekao je tada Džonson.

Zbog napada na Srbe širom Srbije protestovalo je više hiljada ljudi. Zapaljene su džamije u Nišu i Beogradu. Protestnu šetnju do Hrama Svetog Save predvodili su tadašnji premijer Vojislav Koštunica, patrijarh Pavle i tadašnji ministar odbrane Boris Tadić.

Nedelju dana po izbijanju nereda na Kosovo su stigli funkcioneri EU Havijer Solana i Kris Paten, koji su bili „užasnuti nasiljem koje se desilo“ i uputili zahtev albanskim vlastima da poprave porušeno.

Kosovska vlada ubrzo je odlučila da izdvoji pet miliona evra za popravku kuća i saniranje štete na drugim objektima stradalim u martovskim neredima.

Prema zvaničnim podacima UNHCR, za 10 godina na Kosovo i Metohiju se vratilo samo 150 srpskih porodica. Njima su obnovljene kuće, ali nemaju osnovne uslove, slobodu kretanja i bezbednost.

U istražnom pritvoru bilo je više od 250 osumnjičenih da su učestvovali u antisrpskom nasilju.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar