EU traži od Srbije uslove za punu slobodu izražavanja

Foto: Beta

Srbija u narednih godinu dana treba da obezbedi uslove za puno ostvarivanje slobode izražavanja, ocenila je Evropska komisija u danas objavljenom izveštaju o napretku Srbije na putu ka EU.

U delu izveštaja o slobodi izražavanja u sklopu poglavlja 23, koje se tiče pravosuđa i osnovnih prava, ukazuje se na slučajeve pretnji i nasilja nad novinarima i ističe veoma ograničen broj istraga, suđenja i pravosnažnih osuda za te slučajeve.

Izjave državnih funkcionera oko istraživačkog novinarstva, kako se ocenjuje, ne idu u prilog stvaranju okruženja u kojem sloboda izražavanja može da se praktikuje bez ometanja.

Navodi se i da je komisija koja da treba razmotri nerešene slučajeve ubistva novinara između 1999. i 2001. ostvarila napredak u radu i podignute su optužnice protiv nekoliko bivših pripadnika Bezbednosno-informativne agencije (BIA) zbog ubistva novinara i izdavača (slučaj Ćuruvija).

Međutim, istraga ubistva još dvojice uticajnih novinara nije napredovala.

EK navodi da se tri nova medijska zakona sprovode, ali da njihov uticaj na postizanje ciljeva iz medijske strategije iz 2011. tek treba da se vidi. Dodaje se i da je uvođenje registra medija u cilju veće transparentnosti vlasništva nad medijima još u ranoj fazi.

U izveštaju Evropske komisije navodi se i da je Poverenik za informacije od javnog značaja izvestio o nekoliko slučajeva koji pokazuju da su državni organi pre spremni da plate kazne, nego da otkriju tražene informacije.

Takođe, uvođenje obavezne registracije za „onlajn“ pristup Agenciji za privredne registre novinarima ograničava mogućnosti za istraživanja.

Kada je reč o procesu privatizacije državnih i lokalnih medija, navodi se da je on počeo sa izvesnim zakašnjenjem.

Komisija je ocenila i da Regulatorno telo za elektronske medije nije reagovalo na promene programa koje bi mogle da deluju na sposobnost emitera da ispuni kriterijume na osnovu kojih je dobio frekvenciju i ukazala na potrebu jačanja nezavisnosti tog tela.

Navodi se i da je Savet za štampu bio mnogo aktivniji u otkrivanju i analizi slučajeva kršenja profesionalnih novinarskih standarda i novinarskog kodeksa. Taj savet je izrazio ozbiljnu brigu zbog prakse suprotne etici profesije i oko zaštite privatnosti.

Komisija navodi da ne postoji evidencija o broju slučajeva koji se vode protiv medija zbog klevete i dodaje da su kazne veoma niske.

„Medijsko izveštavanje zasnovano na anonimnim izvorima i procurelim informacijama, iznošenje detalja istraga, objavljivanje uhapšenih i prenošenje dokumenata iz istraga nastavljaju da potkopavaju poverenje u pravosuđe, time se krše propisi o zaštiti podataka o ličnosti i pretpostavka nevinosti“, ocenjuje se u izveštaju Evropske komisije.

Internet je slobodan i dostupan sa veoma malo regulative na tom polju, ali se nije mnogo napredovalo sa istragom hakerskih napada na sajtove iz 2014, ocenila je Komisija i istakla da su potrebni napori da se identifikuju i gone osumnjičeni za kršenje slobode na internetu.

Komisija je navela i da su na programima javnih servisa uglavnom državni funkcioneri iz vladajućih partija i analitičari koji isto misle, dok je pristustvo predstavnika opozicije i kritičkih ili nezavisnih analitičara mnogo manje.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar