Fei disciplina na Hipodromu

Beogradski hipodrom, najstariji sportski objekat u prestonici, u novu, 102. sezonu, ulazi na velika vrata. Prvi put na terenima i stazama nadomak Careve ćuprije organizovan je šampionat u fei disciplini, takmičenju u preskakanju prepona, na stazama će se osim galopera nadmetati kasači i preponaši, otvorena je i kladionica za vatrene navijače, obezbeđen direktni prenos trka na sajtu, ulaznice se više ne naplaćuju… Kada će se tribinama, čija je krovna konstrukcija gorela još pre 17 godina, vratiti nekadašnji sjaj za sada nije poznato. Čeka se završetak međunarodnog konkursa za novi vizuelni identitet hipodroma, posle čega bi na dnevni red mogla da dođe i obnova gledališta za koju je potrebno oko 100.000 evra.

Foto: Beta

Foto: Beta

– Nedavno smo pokrenuli inicijativu za realizaciju međunarodnog konkursa koji bi trebalo da iznedri nekoliko idejnih rešenja za obnovu kompleksa. U narednih šest meseci mogli bismo da dobijemo predlog daljeg razvoja hipodroma – najavljuje Igor Knežević, direktor JP „Hipodrom Beograd”.

Svaki hipodrom u svetu je ekonomski nezavisan, čemu stremi i ovo javno preduzeće koje samo sebe izdržava, s tim što se iz gradske kase  mesečno odvaja oko 1.200.000 dinara za isplatu zarada zaposlenima.

– Organizacija takmičarske sezone se već četiri godine ne oslanja na grad. Naša obaveza je da organizujemo trke, a po trkačkom danu za to izdvajamo oko 200.000 dinara. Visina iznosa zavisi od broja trka i učesnika – kaže prvi čovek „Hipodroma”.

Ove godine u planu je rekonstrukcija staza i terena, jer je poslednja velika obnova bila osamdesetih godina prošlog veka. Ona bi mogla da počne na kraju sezone, a za ceo poduhvat potrebno je oko 22,5 miliona dinara, ističe Knežević. On podseća da je u planu i gradnja montažno-demontažnog manježa za školu jahanja, koji bi se prostirao na najviše 800 kvadrata.

– Za manjež je potrebno do 20.000 evra, ali je to ujedno i dobar razlog za kupovinu nekoliko konja, posebno ako se zna da nikada dosad nismo imali konja u vlasništvu. Jedan trkački konj košta oko 30.000 evra, a poni koji je nama potreban od 1.000 do 2.000 evra – otkriva Knežević.

Za korišćenje staza i terena u prethodnoj godini vlasnici grla izdvajali su po 3.600 dinara mesečno, a od ove godine plaćaće istu cenu, ali samo u sezoni koja traje šest meseci.

Trkački program je u potpunosti ispunjen, broj trka je povećan i biće ih 11. Takmičarskim danima organizovaće se od pet do sedam trka galopera, dve do tri trke kasača, a biće mesta i za po dve preponske trke.

Na hipodromu inače ima 200 konja, od lipicanera, preko bosanskih brdskih konja, engleskih galopera, kasačkih konja, haflingera i raznih mešanaca koji služe za rekreaciju i razonodu.

Nagradni fond 12,6 miliona dinara

Nagradni fond za sve trke je više do 12,6 miliona dinara. Novac su obezbedili Konjički savez Srbije, Udruženje za galopski sport, sponzori i donatori, ali ne i grad. Ove godine očekuje se učešće 250 konja u trkama.

– Pobednicima nekih trka iz prethodne dve sezone nisu bile isplaćene nagrade. „Hipodrom” im je ostao dužan više od 18 miliona dinara, ali je u međuvremenu dug znatno umanjen. Ostalo je još oko 5,5 miliona dinara, što ćemo sigurno isplatiti do kraja godine – najavljuje Igor Knežević i podseća da „Hipodrom” nema novca za isplatu celokupnog nagradnog fonda.

Prva konjička trka Beograda održana 1921.

Ukazom kralja Aleksandra od 15. novembra 1920, Dunavskom kolu jahača „Knez Mihailo” ustupljeno je državno zemljište u besplatan zakup na 75 godina, „radi podmirenja zemaljske potrebe u stvaranju stalne staze za javne konjske utakmice”. On je objavljen u službenim novinama 7. decembra 1921. i tada su održani prvi galopski derbi i prva trka grada Beograda. Na jesen 1930. održane su prve kasačke trke revijalnog karaktera.

Dunavskom kolu jahača „Knez Mihailo” upravljanje je oduzeto 1949, posle nacionalizacije. Potom trkalište dobija naziv „Hipodrom Beograd”. U više navrata preduzeće je menjalo pravni status i delatnost da bi konačno 2008. godine odlukom Skupštine grada promenilo oblik organizovanja u JP „Hipodrom Beograd”.

Glavna tribina građena je od 1914. do 1921. i ima 300 sedećih mesta.

(Marija Brakočević, Politika)

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake