Gradonačelnik Krfa: Nikada više na ovaj način ne dokazivati prijateljstvo

Gradonačelnik Krfa Kostas Nikoluzos je, govoreći na obeležavanju 100 godina od iskrcavanja srpske vojske poručio da oni koji su dali živote na ovom frontu ne podsećaju samo na dugogodišnje prijateljske odnose Srbije i Grčke, već i na obavezu da budemo oprezni kako ne bi nikada morali da ih na isti način ponovo dokazujemo.

Foto: bora22/Pixabay.com

Foto: bora22/Pixabay.com

„Danas naša otadžbina prolazi kroz težak period. Suočeni smo sa velikom ekonomskom krizom sa ozbiljnim ekonomskim i političkim posledicama po evropsko ali i globalno društvo. Borimo se za naše dostojanstvo i nezavisnost, suočeni sa nepomirljivim stavom vladajućih poverilaca-lidera, koji nastoje da uguše stečena prava naroda i svaki glas otpora“, naveo je Nikoluzos.

Borimo se, kazao je, da bi ponovo stali na svoje noge i nakraju pobedićemo. I vaše prisustvo nam daje snagu, jer ste se i vi nadmetali sa istorijom i izašli kao pobednici.

Nikoluzos je u svom braćanju rekao:

„Sećanjem na ovom svetu mestu odajemo čast onima koji su izgubili život za vreme boravka srpske vojske na Krfu u periodu od 1916. do 1918. i upućujemo snažnu poruku solidarnosti i humanizma celom svetu“.

On je podsetio da je tokom te dve godine na Krfu našlo gostoprimstvo 150.000 srpskih vojnika i civila, žrtve rata koje uvek i svuda imaju isti izgled: namučeni, bolesni, gladni, izloženi svim opasnostima i zaraznim bolestima.

„Uz pomoć saveznika Krf se organizovao kako bi spasio mnogobrojnu za njegove mogučnosti izbegličku masu“, kazao i podsetio da je uprkos tome oko 10.000 ljudi ostalo zauvek u toploj zemlji i slanim vodama Krfa.

Za dve godine, istakao je, Krf je nezvanično postao prestonica Srbije.

„Istorijski događaji su moralno i kulturno nametnuli Krfu ulogu „Ostrva spasa“ srpskih saveznika. U našem gradu je smeštena skupština Srbije i Vlada. Formirana je srpska nacionalna štamparija i štampan je novac. Štampale su se novine i izdato je dosta knjiga. Otvorene su bile osnovne škole i razna kulturna i sportska društva. Organizovalo se jedno malo srpsko društvo i počeo je veliki napor za reizgradnju srpske države“, rekao je.

Srpske izbeglice su pridobile simpatiju i poverenje Krfljana i uspostavili su sa njima srdačne prijateljske odnose.

„I čitav vek nakon toga, naši odnosi ostaju jaki i vremenom postaju još jači. U teškim vremenima, kada je srpski narod bio izložen iskušenjima, Krfljani su stali uz njega na svaki mogući način“, rekao je gradonačelnik Krfa.

Osvrnuvši se na rat koji je na prostoru bivše Jugoslavije vođen od 1992 i 1999, Nikoluzos je rekao da je srpski narod „velikim krvoprolićem platio raspad Jugoslavije i otvorenu američku interveniju i pokušao da ponovo započne svoj život iz ruševina NATO bombardovanja“.

„Krfljani nisu samo rado ponudili humanitarnu pomoć, već su i oštro reagovali, kao i svi Grci, upućivanjem protesta i masovnim demonstracijama, na kojima su iskazivali svoje protivljenje nepravednom ratu i izražavali solidarnost sa srpskim narodom pevajući pesmu “Tamo daleko’, dodao je.

Prijateljstvo grčkog i srpskog naroda, istakao je, potvrđuju i bratimljenja krfske opštine sa gradovima u Srbiji, kao što su Beograd, Kruševac, Aleksandrovac, Zemun, Čajetina i Palilula …

Nikoluzos je govorio i o aktuelnom izbegličkom pitanju rekavši da je to ozbiljan problem za Evropu, te da je potrebno da se, kako je rekao, vratimo unazad u našu istoriju i da na tom primeru naučimo.

„Zaštita i garancija prava izbeglica je očigledno naša dužnost koja proizilazi iz neotuđivih vrednosti čovećanstva. Evropa ne može da diže zidove. Ova logika je neistorijska, nehumana i nedemokratska. Moramo da obezbedimo azil žrtvama rata i da na njih gledamo kao na sveta i neprikosnovena lica“, rekao je gradonačelnik Krfa, te poručio:

„Sa ovog mesta, koji istorijski označava humanizam i saradnju među narodima, šaljemo celom svetu pouzdanu poruku da će solidarnost među narodima učiniti svet boljim i da će pobediti svaki oblik smrti“.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar