Izjašnjavanje Stanišića i Simatovića o krivici

Bivši šef Službe državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić i njegov pomoćnik Franko Simatović-Frenki biće sutra izvedeni pred sudiju Mehanizma za medjunarodne tribunale u Hagu, kako bi se izjasnili o krivici po optužnici za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH, saopštio je večeras taj sud.

Stanišić i Simatović optuženi su za progon na rasnoj, verskoj i političkoj osnovi, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila u Hrvatskoj i BiH, 1991-95.

Oni će se o krivici izjasniti pred predsedavajućim sudijom veća koje će im ponovo suditi, Bartonom Holom (Burton Hall) sa Bahama. Prvo pojavljivanje optuženih pred sudijom zakazano je za 14.30 sati.

Žalbeno veće Haškog tribunala poništilo je 15. decembra prvostepenu oslobadjajuću presudu Stanišiću i Simatoviću zvanom Frenki i naložilo novo suđenje.

Budući da Tribunal do kraja 2017. godine mora da okonča tekuće procese i završi svoj rad, Stanišiću i Simatoviću će se ponovo suditi pred Mehanizmom, pravnim naslednikom Tribunala.

Zajedno sa sudijom Holom, u raspravno veće danas su, odlukom predsednika Mehanizma Teodora Merona (Theodor), imenovane sudije Solomi Balungi Bosa (Solomy Balungi Bossa) iz Ugande i Seon Ki Park iz Južne Koreje.

Hol je bio sudija Tribunala i predsedavao je u procesu protiv bivših policijskih zvaničnika Republike Srpske Mića Stanišića i Stojana Župljanina koji su nepravosnažno osuđeni na po 22 godine zatvora zbog progona nesrba u Bosanskoj krajini tokom rata u BiH.

Sudija Hol član je i raspravnog veća koje sudi bivšem lideru Srba u Hrvatskoj Goranu Hadžiću, optuženom za zločine u istočnoj Slavoniji. Taj proces je u prekidu zbog Hadžićeve teške bolesti.

Balungi Bosa i Ki Park nisu bili sudije Tribunala, već su postavljeni direktno u Mehanizam.

Posle prvog sudjenja Stanišiću i Simatoviću, prvostepeno veće Tribunala oslobodilo ih je, 29. maja 2013, krivice po svih pet tačaka optužnice.

Apelaciono veće Tribunala usvojilo je prekjuče ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo tužilažtvo.

Veće predsedavajućeg Fausta Pokara (Pocar) ocenilo je da je prvostepeno veće pogrešilo u primeni zakona i tumačenju činjenica kada je utvrdilo da Stanišić i Simatović nisu bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Prvostepene sudije – po apelacionom veću čijem se zaključku protivio jedan član – nisu dale „razumno obrazloženje“ te odluke, niti su razmotrile da li su Stanišić i Simatović delili zločinačku nameru drugih učesnika u tom poduhvatu.

Po optužnici, Simatović i Stanišić bili su  učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje nesrba sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, koji bi zatim bili uključeni u ujedinjenu srpsku državu. Na čelu tog zločinačkog poduhvata bio je tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Apelaciono veće usvojilo je i žalbu Tužilaštva na nalaz prvostepene presude da Stanišić i Simatović nisu pomagali i podržavali zločine počinjene nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH zato što njihova pomoć, uključujući i slanje „crvenih beretki“ na ratišta, nije bila „direktno usmerena“ na počinjenje zločina.

Sudija Pokar rekao je da je standard „direktne usmerenosti“ pogrešno primenjen i da odstupa od dugogodišnje sudske prakse Tribunala, kao i da je suprotan međunarodnom običajnom pravu, po kojem za zločine može biti odgovoran svako ko pruža pomoć počiniocu, ako ima saznanja da bi ta pomoć mogla biti iskorišćena za činjenje zločina.

Tom zaključku usprotivio se sudija Karmel Adjijus (Carmel Agius), koji je i predsednik Tribunala.

Na osnovu standarda „direktne usmerenosti“, Tribunal je ranije pravosnažno oslobodio generala Momčila Perišića, ali je zatim drugo apelaciono veće u predmetu Nikole Šainovića presudilo da je primena tog pravnog standarda bila pogrešna. Na tu presudu pozvalo se i apelaciono veće, poništavajući oslobađajuću presudu Stanišiću i Simatoviću.

Ocenjujući da ne bi bilo primereno i praktično da samo ispravi ove greške prvostepenih sudija i primeni ispravne pravne standarde, apelaciono veće je naložilo da Stanišiću i Simatoviću bude suđeno ispočetka, po svih pet tačaka optužnice.

To je prva takva odluka u istoriji Tribunala. Ponovo je bilo sudjeno i lideru OVK Ramušu Haradinaju, ali ne po celoj optužnici.

Stanišić i Simatović, koji su na izricanje konačne presude došli sa privremene slobode u Srbiji, biće do daljeg zadržani u pritvoru Tribunala u Sheveningenu (Scheweningen).

Optuženi su za progon na rasnoj, verskoj i političkoj osnovi, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila u Hrvatskoj i BiH, 1991-95.

Prvostepenom oslobadjajućom presudom bilo je utvrđeno da su Stanišić i Simatović opremali, obučavali, finansirali, kontrolisali i na ratišta u Hrvatskoj i BiH slali „crvene beretke“ koje su, s drgim jedinicama, „počinila zločine deportacije i prisilnog premeštanja na brojnim lokacijama u Hrvatskoj i BiH“.

Raspravno veće je, takodje, utvrdilo da su te formacije i „škoprioni“ „počinili veliki broj ubistava Hrvata, Muslimana i drugih nesrba u Hrvatskoj i BiH“.

Stanišić i Simatović, po danas poništenoj presudi, „crvenim beretkama“ nisu „upravljali“ u tim operacijama, iako su njihovo učešće „organizovali“.

Prvostepeno veće je, u danas poništenoj presudi, zaključilo da je „razumna mogućnost“ da su, upućujući „crvene beretke“ van Srbije, Stanišić i Simatović imali „ograničenu nameru… uspostavljanja i održavanja srpske kontrole nad velikim delovima Hrvatske i BiH“.

Posle oslobadjajuće presude, Stanišić i Simatović pušteni su na slobodu 30. maja 2013. i vratili su se u Srbiju. Od danas su ponovo u pritvoru Tribunala.

Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana Djindjića, 12. marta 2003. godine. Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.

U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavila da nisu krivi.

Prvostepeno sudjenje je počelo, posle jednog neuspešnog pokušaja, u junu 2009, a izvodjenje dokaza završeno je 17. septembra 2011. Tužioci su pred sudije izveli 62 svedoka, a u odbranu optuženih iskaz su dala 33 svedoka.

Više puta pre i tokom procesa, Tribunal je optužene puštao na privremenu slobodu.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.