Joksimović: 2016. dinamična i okrenuta rezultatima
U naredne dve godine Srbija bi trebalo da usvoji niz reformskih zakona u okviru pregovaračkih poglavlja 23 i 24, ali i da možda otvori poglavlja pet, 13, 25 i 26, čime će 2016. biti veoma dinamična, izjavila je ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović.
Joksimović je podsetila da je princip Evropske unije da zemlje kandidati za punopravno članstvo prvo otvaraju najteža poglavlja i da bi zato, posle već otvorenih 35 i 32, u prvoj polovini trebalo da usledi i otvaranje poglavlja 23 i 24.
Prema njenim rečima, to obuhvata usvajanje niza reformskih zakona koji uređuju oblast pravosuđa i bezbednosti, poput manjinskih prava, borbe protiv korupcije, trgovine narkoticima, organizovanog kriminala, rodne ravnopravnosti, akcionog plana i strategije za Rome…
Iako ti zakoni nose niz promena u sistemu, Joksimović je podvukla da nije dovoljno samo njihovo usvajanje, već je potrebno i da država i društvo počnu da se ponašaju u skladu s njima.
„Dakle i država i institucije s jedne strane, što znači, primera radi u oblasti pravosuđa, da procesi ne smeju da traju deset godina, već da pravda mora da bude brža i efikasnija… kao i građani, s druge strane. Ako već svi želimo evropske standarde, moramo da se ponašamo u skladu sa tim. Jedan od evropskih standarda je i plaćanje poreza ili poštovanje saobraćajnih propisa“, naglasila je Joksimović.
Ukoliko Srbija uspe da otvori poglavlja 23 i 24 u prvoj polovini sledeće godine, ministarka smatra da ona neće biti jedina koja bi mogla da budu otvorena 2016.
„Nismo gubili vreme. Pripremali smo pregovaračke pozicije za određena poglavlja za koje smo dobili izveštaje Evropske komisije. To su, pored ostalog, javne nabavke u poglavlju pet, poglavlje 13, odnosno ribarstvo, poglavlje 25 i 26, koja se odnose na obrazovanje i nauku. To su četiri-pet poglavlja na kojima zaista intenzivno radimo i za koje verujem da bi mogla da budu otvorena tokom sledeće godine“, istakla je Joksimović.
Politički preduslov za nastavak procesa evropskih integracija jeste regionalna saradanja, ukazala je Joksimović i dodala da je Nemačka upravo zato inicirala Berlinski proces, kako bi dodatno ojačala saradnja Srbije i zemalja u regionu.
„Tako je bilo i sa brojnim zemljama. Tako su nekada radile baltičke zemlje, zemlje Višegradske grupe (Poljska, Mađarska, Češka, Slovačka). Uvek se očekivalo da, ako ste na evropskom putu u raznim fazama, uredite te odnose, da biste što bolje funkcionisali i u Evropskoj uniji u trenutku stupanja u članstvo“, objasnila je Joksimović.
Na značaj Berlinskog procesa ministarka je ukazala navodeći primer povezivanja Srbije sa ostatkom Evrope izgradnjom putne i energetske infrastrukture, jer bi to, kako je dodala, u mnogome pomoglo srpskoj privredi i rastu ekonomskog standarda.
Prema njenim rečima to bi, istovremeno i relaksiralo odnose u regionu.
„I sami smo svedoci da u regionu ima problema i elemenata destabilizacije u pojedinim zemljama, iako se Vlada Srbije, a posebno premijer, trude da unilateralnim akcijama i aktivnostima pokažu koliko smo posvećeni regionalnoj saradnji“, podvukla je Joksimović.
Ona je dodala da regionalnu stabilnost ne bi trebalo da shvatamo zdravo za gotovo, već da svi moraju da mnogo ulažu kako bi se ona sačuvala i unapredila.
„Već smo imali prilike da vidimo kako su se konflikti i nestabilnost odrazili na naše društvo i zato je obaveza svih, a čemu je Vlada Srbije posvećena, da radimo na unapređenju i stabilnosti. To je zaista u interesu svih u regionu“, smatra Joksimović.
Ministarka je konstatovala da građani Srbije, bez obzira na svu skepsu koja postoji prema članstvu u Evropskoj uniji, nemaju razloga za strah i da se plaše tog procesa.
„Naprotiv, možemo sebi da postavimo visoke ciljeve zbog nas samih, a onda bi članstvo u EU bio samo dodatna vrednost u tom procesu“, zaključila je Joksimović.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.