Kako će država otkriti koji se stan izdaje?

Rentiranje stanova bez plaćanja poreza na prihod bio je unosan posao decenijama, ali stanodavci koji na taj način zarađuju moraće uskoro da plaćaju 20 odsto.

Ući u trag tim nesavesnim poreskim obveznicima je dosta teško. Međutim, država ima mehanizme da to uradi: tu su podaci Poreske uprave i oni vezani za popis stanovništva.

Upoređivanjem tih podataka mogu se pronaći stanovi u kojima se s velikom merom izvesnosti može reći da žive podstanari.

Kazne od 5.000 dinara

Šta da očekuju stanodavci koje poreznici uhvate bez popunjene prijave i plaćene obaveze? Slede kazne od 5.000 pa do 150.000 dinara. Osim toga, mogu dobiti i krivičnu prijavu za utaju poreza. Naravno, sve pod uslovom da budu uhvaćeni.

Foto: Beta

Foto: Beta

Stanodavci će prvo dobiti flajere s informacijom o tome da treba da plate porez. Kasnije će uslediti kontrole Poreske policije i MUP-a, a onda kazne.

Koliko će te najavljene metode biti delotvorne, videće se. Tek, stručnjaci baš nisu optimisti. Ekspertkinja za pitanja poreza Milica Bisić kaže:

“Prikupljanje podataka o tim poreskim obveznicima je vrlo obiman posao, posebno u velikim gradovima jer ih veoma mnogo i teško je sve pronaći. Osim toga, nije lako ustanoviti da li je stan ustupljen ili iznajmljen. Pre tri godine postojala je ideja da se stanovi u kojima vlasnici ne žive oporezuju dodatno po pripisanom prihodu, odnosno kao da su izdati. Međutim, otpori su bili veliki i kao što znamo, takav propis nije donet”, kaže ona.

Da li će nadležni biti spremni da najavljeno sprovedu u delo tek će se videti. No, izadavnje nekretnina kod nas je oblast o kojoj se mnogo zna, ali ima malo pravih podataka.

Po popisu stanovništva, kod nas ima 122.530 stanova koji se izdaju. Osim toga, tu je i 137.000 stanova u kojima žive deca ili rođaci vlasnika.

Uz sve te priče o nesavesnim stanodavcima mnogi će se upitati kako to rade druge države.

Odgovor na to pitanje je lako dati: u razvijenim zemljama stanovi se i izdaju preko agencija te one vode računa o tome da svi troškovi, pa i porez, budu redovno plaćeni.

Budžet se puni, a vlasnici stanova ne jure podstanare zbog neplaćenih računa – njihovo je da pokupe stanarinu umanjenu za troškove agencije, poreza.

Što se tiče eventualnih šteta koje nastanu u stanu, tu su polise osiguranja pa se to lako nadoknadi. Međutim, ni ta tržišta se nisu razvila preko noći pa će još dosta vode proteći Dunavom pre nego što se i kod nas to reguliše tako da svi jasno znaju obaveze i redovno ih ispunjavaju.

Agencije koje se bave prodajom stanova često ih i izadaju. Tako u Novom Sadu kažu da se garsonjere rentiraju po 80 do 120 evra mesečno, zavisno od lokacije, uređenosti. Jednosobni stanovi su od 100 evra do 150, a dvosobni idu do 200 evra mesečno. Znači, samo od jedne jeftinije izdate garsonjere država će dobiti skoro 182 evra godišnje.

Dragan Rabatić iznovosadske agencije „Solis” kaže da najviše podstanara ima u garsonjerima i manjim stanovima. Veliki stanovi od 80 do 100 kvadrata teško nalaze one spremne da ih rentiraju. U Novom Sadu ima i luksiznih vila, a najviše ih traže stranci – strani investitori, ali retko.

To je jedna od retkih oblasti gde se između stranaka sklapaju ugovori i znaju obaveze.

(Dnevnik, B92)

Ostavite komentar

Ostavite komentar