Kako su i zašto Srbi postali pametniji?

Podatak koji je nedavno izneo predsednik SANU, akademik Vladimir Kostić obradovao je građane Srbije. Srbi su postali mnogo pametniji. U Srbiji je, prema rečima akademika Kostića, 2013. godine bilo više od 14.000 studenata s prosečnom ocenom preko 8,5, dok je broj tako dobrih studenata pre šest godina bio tek nešto veći od 1.000. I nijedna stranka, sad u predizborno vreme kad ističe svoje velike rezultate, nije sebi pripisala zaslugu za ovako veliki uspeh. Učiniti Srbe 14 puta pametnijim jeste rezultat vredan svake pohvale i građani bi listom glasali za stranku koja bi to prijavila kao svoju zaslugu. Ali, svi političari, i oni na vlasti i oni iz opozicije, ostali su nemi pred ovako zapanjujućim uspehom. Čak ni ministarstvo zaduženo za proizvodnju pameti u Srbiji nije našlo za shodno da se ovim povodom oglasi. Mora da im je neko sa strane rekao da bi se takvih rezultata u svakoj normalnoj zemlji nadležni postideli, pa se zapitali šta hitno treba da se uradi da se takvi rezultati više ne ponove.

Foto: jarmoluk/Pixabay.com

Foto: jarmoluk/Pixabay.com

Šta li će tek, za ovakav uspeh, kazati MMF pri sledećem propitivanju? Neće sledeći put da nam dozvole ni „povećanje” plata i penzija, koje je manje od bankarske provizije. Zato što Srbi hoće da na brzinu budu pametni, umesto da za sve pitaju belosvetske mahere.

Dobronamerni građani Srbije su s velikom zabrinutošću primili ovaj podatak akademika Kostića. Oni već godinama s mukom gledaju kako im se sve vrednosti urušavaju. Ljudi iz vlasti, koji nikada ništa u životu nisu uradili, a još manje stvorili, preduzimali su i preduzimaju sve da potpuno unište ono što je nekada dobro radilo, s obrazloženjem da će napraviti još bolje. Oni koji nikada ni ciglu nisu videli srušili su nam kuću, uz obrazloženje da će da nam naprave još bolju i uspeli su u tome. Mislim, uspeli su da nam sruše kuću. Ostavili su nam razvaline. Ređali su se samoproglašeni eksperti za sve i svašta, dovođeni su naši „eksperti” spolja, koji su na nekim nazoviuniverzitetima u belosvetskim pambukovicama kupili (jer tamo školovanje nije besplatno) neku diplomu, a naše razvaline bivale su sve veće i vetrovi su nas sve više šibali sa svih strana. Kao dovitljiv narod i Srbi su brže-bolje počeli da otvaraju isturena odeljenja različitih fakulteta, a univerziteti su počeli da niču kao pečurke posle promena. Najsnalažljiviji, s iskustvom koje su stekli u ratovima i pod sankcijama, uveli su trgovinu u školski sistem. Razvila se i nova naučna disciplina – mitologija, i mito je postalo sredstvo za rešavanje svih problema koje pojedinac ima s državom na svim nivoima.

Kragujevčani su odmah patentirali kupoprodaju diploma. A Srbi vole da kopiraju tuđe patente bez plaćanja naknade, pa se kragujevački patent proširio i dobro primio i u ostalim delovima Srbije. Hteli ste diplome i titule i nova vlast vam je to omogućila da imate. Osveta loših đaka, kako je govorio akademik Pavle Savić, nastavila se. Sudstvo je ionako sređeno na duže staze, pa će svi kupci i prodavci diploma mirno da dočekaju penzije, uživajući u privilegijama koje su za male pare stekli pre nego što dođu na red za bilo kakvo suđenje.

Tvorci opamećivanja Srbije nisu ni svesni koliko su teške i dalekosežne štete naneli Srbiji. Da li se iko u ovoj zemlji zapitao ko će sutradan da nam projektuje mostove, liftove, zgrade, na primer, ko će i kako da nas leči, ko će i kako da nam uči decu ako svi koji su upisali fakultete završavaju iste s desetkama. Srbija, koja je nekada izvodila građevinske radove širom sveta, sada na tenderima bira često sumnjive firme iz okruženja koje nam za velike pare ošljare po zemlji. I zašto, pored toliko pametnih i po novom sistemu školovanih studenata s visokim prosekom, kumimo, molimo i za rukave vučemo belosvetske Kurte i Murte, dajemo im pare, samo da dođu i da od naših para otvore neki svoj pogon, ne bi li zaposlili naše ljude na najjednostavnijim poslovima i s najnižim primanjima? I da li će iko da odgovara za to što je Srbiju u narednih barem dvadesetak godina, koliko traje pravo školovanje jednog akademca, unazadio i sveo na „ruke” stranim Kurtama i Murtama? Nekome je diploma potrebna samo za slikanje i za hvalisanje, nekome za funkciju ili za dobro državno radno mesto, a Srbiji su potrebne prave diplome koje su stečene radom i znanjem, a ne parama i snalaženjem.

Nikome nije palo na pamet da uporedi godinu (2007) koju je pominjao akademik Kostić s godinom kad je u visoko školstvo uveden tzv. bolonjski sistem (2005), da bi shvatio kako je taj novi sistem školovanja, poduprt novim načinom finansiranja visokog školstva, učinio Srbe mnogo pametnijim i kako su tada desetke počele da teku potocima. Da parafraziram jednog od Kovačevićevih Topalovića: „Ala su nas ubolonjili, svaka im čast! Ostale samo desetke!”

(Branislav Simonović, Politika)

Pogledajte komentare (2)

2 komentara

  • Milan Popović

    Ovo je neverovatna glupost akademika Kostića. Kako studenti da 14 puta postanu pametniji? Samo je stvar kriterijuma ocenjivanja, koji su pali, kao i sve ostalo što pada (izuzev Vlade). Ovde izuzimam talente koji blistaju na međunarodnim takmičenjima.

    • Aleksandar

      Prijatelju, da li stvarno misliš da je Kostić ovo izjavio zato što je *glup*? Da li si nekad čuo za ironiju, sarkazam i slično?

Ostavite komentar

Oznake