Kako uči Evropa, a kako Srbija

Program Evropske komisije pod nazivom „Euridika” više od dve decenije obavlja uporedna istraživanja obrazovnih sistema u Evropi, a prvi put su ove godine predstavljeni i podaci iz Srbije.

U izveštaju za 2014/2015. naznačeno je da je specifičnost Srbije mogućnost da se u sredinama gde je u zvaničnoj upotrebi jezik nacionalne manjine oforme odeljenja u kojima se nastava odvija na tom jeziku. U školama u kojima se nastava odvija na srpskom, učenici pripadnici manjina mogu da izaberu časove na svom jeziku. Kao izuzetak u Evropi, Srbija se navodi i po verskoj i nastavi građanskog vaspitanja, koju učenici biraju u prvom razredu, sa mogućnošću da zamene predmete u petom ili da nastave sa istim do kraja osnovne škole.

Kao specifični predmeti koje uče srpski đaci, a koje biraju škole, navode se i nacionalna tradicija, ruke u testu, kreativno pisanje… (od prvog do četvrtog razreda), kao i svakodnevni život u prošlosti, šah, zanati, hor, vajanje… (od petog do osmog razreda).

Srbija se izdvaja i u delu koji se odnosi na neobavezni nastavni program, u okviru kojeg škole organizuju dopunske časove, dodatnu nastavu i vannastavne sadržaje poput volontiranja, sporta ili humanitarnih aktivnosti…

U Finskoj na primer, u čiji se obrazovni sistem po mišljenju mnogih valja ugledati, škole mogu da odaberu da li će deca već od prvog razreda učiti strane jezike. U našim školama, strani jezik se uči od petog razreda, a đaci imaju mogućnost da biraju i dugi strani jezik. Međutim, kako je već pisao naš list, 95 odsto đaka bira engleski, dok je nastava drugog stranog jezika potpuno zapostavljena, a deca izlaze iz škola čak i bez osnovnog znanja jezika koji nije engleski.

U Finskoj se kao predmeti uče i domaća ekonomija, vođenje i savetovanje, a i škole moraju da ponude dodatne časove za fizičko vaspitanje, umetnost, muziku i zanate. U Švedskoj učenici mogu da se prijave za učenje znakovnog jezika, a u Holandiji, 80 odsto učenika ima drugi strani jezik kao obavezni predmet.

Posebno je zanimljivo ono što su istraživači u ovom izveštaju nazvali – fleksibilnost vremena. U jednom broju zemalja, centralne obrazovne vlasti navedu samo ukupan broj časova za određeni predmet kroz jedan ili više razreda, bez jasne naznake koliko časova treba da se realizuje u određenim razredima (vertikalna fleksibilnost). U Švedskoj, primera radi, đaci od 1. do 9. razreda treba da imaju ukupno 1.020 časova, a lokalne vlasti određuju kako će oni biti raspoređeni po razredima.

Druga varijanta (horizontalna fleksibilnost) jeste kada centralne vlasti utvrde ukupan broj časova za određeni broj obaveznih predmeta, ali samo za jedan razred. U Italiji su tako odredili da prvaci imaju 792 časa posvećena pisanju i literaturi, matematici, prirodnim, društvenim naukama, fizičkom vaspitanju, umetnosti i tehnologiji. Škole ili lokalne vlasti odlučuju kako će te časove podeliti po predmetima.

Korak napred su otišle Holandija, Finska, Island i Poljska, zemlje u kojima škole mogu da kombinuju i učenicima ponude obe varijante.

Austrijski đaci imaju najviše časova matematike

Matematika zauzima oko 15 odsto ukupnog fonda časova u većini zemalja. Jedino je u Austriji ovo predmet koji deca najviše uče u školi. Broj obaveznih časova definišu centralne prosvetne vlasti, kao i u Srbiji, ali unutar tih zadatih okvira, lokalne vlasti, škole i đaci imaju slobodu da izaberu predmete i vreme koje posvećuju obaveznim časovima.

(S. Gucijan, „Politika“)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.