Kome i zašto smeta zid pored dela romskog naselja?

Zid nedavno podignut oko dela kruševačkog romskog naselja Marko Orlović, uz kružni tok državnog puta Kruševac–Priština, dug 120, a visok dva metra, izaziva ovih dana interesovanje i osudu više  nevladinih organizacija, uz zahtev da odmah bude srušen. S druge strane, predstavnici Gradske uprave ne žele za medije da komentarišu takve zahteve, upućujući zainteresovane da kod stručnih službi pogledaju projektnu dokumentaciju JP „Srbija putevi” ili da razgovaraju s predstavnicima Saveta Mesne zajednice Marko Orlović koji su konsultovani tokom projektovanja, ili sa ljudima koji upravo tu žive.

Foto: Pixabay.com/jw100procent

Foto: Pixabay.com/jw100procent

Kruševačkoj i široj javnosti, pak, nije nepoznato da su u tom delu grada, pored starog aerodroma, na izlazu puta za Prištinu, postojali brojni problemi u saobraćaju, posebno za pešake, na koje su građani godinama ukazivali. Na levoj strani puta je benzinska pumpa, a na desnoj nekoliko romskih kuća i jedno otkupno mesto za gvožđe i drugi otpadni materijal. Tokom istovara ili pretovara bilo je teško tuda proći, pa su mnogi rizikovali i silazili na kolovoz. A reč je o stanovnicima naselja Rasadnik i Lipovac, u kojima živi oko 15.000 stanovnika. Saobraćaj su ugrožavali i konji koje su Romi napasali na starom aerodromu i koji nisu bili vezani. Početkom izmeštanja aerodroma, njegovog uređenja i pripreme za izgradnju naselja i industrijske zone, slika ovog dela grada je promenjena. Novopodignuti zid pored romskih kuća i udžerica, međutim, doveo je do protesta „Peščanika” i drugih nevladinih organizacija, uz zdušnu podršku nekih medija. Svoje stavove o ovom pitanju najavila je i opoziciona Demokratska stranka, koja priprema saopštenje za javnost.

„Najoštrije osuđujemo podizanje zida oko jednog dela romskog naselja Marko Orlović u Kruševcu. Smatramo da je zid izraz diskriminacije i getoiziranja pripadnika ove nacionalne zajednice, istovremeno i manifestacija netrpeljivosti prema Romima i Romkinjama, koji su i inače žrtve brojnih predrasuda i stereotipa.”

„Peščanik” podseća i da „zid, navodno podignut da zaštiti građane i građanke od buke i teških vozila, zaklanja samo deo romskog naselja, gde je planirana izgradnja fabrika i trgovinskih objekata investitora”. U saopštenju te nevladine organizacije, koje potpisuje još dvadesetak sličnih iz više mesta Srbije, od Gradske uprave se zahteva da „što pre ukloni zid i snosi punu odgovornost za svoj postupak”.

Nekoliko članova Saveta Mesne zajednice Marko Orlović s kojima smo razgovarali potvrđuje da su konsultovani prilikom projektovanja zida, kao i da su „vođeni razgovori i pregovori sa nekoliko domaćinstava pored čijih dvorišta ide zid”. Svima je ostavljen dovoljno širok prolaz, a zid izgrađen na javnoj površini, tako da ostavlja dovoljno prolaza i pešacima, sa strane do kolovoza, i sa druge, unutrašnje strane. Postoji nezadovoljstvo dva domaćinstva na kraju zida, ali su njima ponuđeni drugi, za život mnogo prikladniji stambeni objekti na drugoj lokaciji. Oni su to odbili, jer je reč o kući u selu Bela Voda, a oni žele da žive u gradu. Za njih, kažu, i dalje traže pogodniju lokaciju.

Na licu mesta zatekli smo jednog nezadovoljnog pripadnika romske zajednice. To je Radoslav Đorđević, koji privremeno radi u Belgiji.

– Mene su izvođači radova prevarili. Rekli su da će da mi otvore kapiju do parkinga ovog (susednog) solitera. Ja sam morao da odem u Belgiju, a oni su tu podigli zid a prolaz mi ostavili na drugoj strani. Nisu mi završili ni radove koje je šef obećao u dvorištu, pa će sada voda da leži u jednom delu. Ne smeta meni zid, već to što se ne drže datih obećanja – kaže Đorđević.

Nezadovoljna je i njegova supruga, koja kaže da njihovo dvorište nikada nije bilo prljavo kao neka druga i da njima zid nije ni bio potreban. – Poručite putarima da se vrate i urade ono što su obećali – kaže.

U romskom domaćinstvu koje se bavi otkupom sekundarnih sirovina za stolom zatičemo tri žene. Na pitanje da li im smeta zid, uglas odgovaraju:

– Nama ne smeta. Oni što prolaze sada ne gledaju u nas i mi imamo svoj mir.

Sa susedne benzinske pumpe mnogi pogledi su uprti u zid. Građani kupuju gorivo i komentarišu.

– Vidite, mi smo taoci ovog romskog naselja. Ja sam predsednik stanara u susednoj zgradi H. Zid je odavno trebalo da bude podignut, da bi naša deca, naročito zimi, mogla ovuda bezbedno da prođu, da ne silaze na kolovoz. Oko naše zgrade su blato i haos koji prave neki Romi, a sve njihove ulice unutar naselja su asfaltirane. Napisali smo peticiju sa oko 800 potpisa za uvođenje komunalnog reda u ovom delu grada. Sada nekim nevladinim organizacijama smeta zid, a kao da ne znaju da takvi zidovi pored puta, tamo gde ima kuća u blizini važnih saobraćajnica, postoje u svim razvijenim zemljama sveta, u Nemačkoj, SAD, Francuskoj… Meni ovde, kad se protivim donošenju otpada pored naše zgrade, stalno psuju majku srpsku i prete. Nevladine organizacije, koje su sada bučne, nikada nisu ni reč rekle o našim problemima – kaže Nadežda Pejčić, penzionisani ekonomista.

Ljudi sa pumpe ćute, jer su se, kažu, „svega nagledali”.

– Lako je onima iz Beograda da osuđuju ovaj zid. Oni nemaju Rome u centru grada. Iz Nemačke i Švajcarske davno su ih proterali u „readmisiji”, pa nam sada, kao i njihove „nevladine” organizacije, drže lekcije o ljudskim pravima. Pogledajte, pa oni su sami pre ovoga podigli gvozdene zidove kao kapije visoke dva metra i to niko neće da vidi – kaže Dragan Stanković.

Zid kod kružnog toka u Kruševcu, na putu ka Prištini, sigurno će još biti predmet polemike, u kojoj su već sada mnogi drugi glasniji od samih Roma.

(Rade Stanković, Politika)

Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

Ostavite komentar

Oznake