Kompjuterski nepismeno 84% studenata
Čak 84 procenta studenata FON-a, FPN-a, Pravnog i Ekonomskog fakulteta kompjuterski su nepismeni, pokazuje istraživanje NVO Zaštita potrošača.
Osim toga, osnovne stručne termine na engleskom ne zna 72% studenata.
Kako navode, ovakvo stanje je posledica činjenice da skoro nema praktične nastave na tim fakultetima, kao i da većina profesora drži nastavu na način na koji je to rađeno pre više od 30 godina.
Zabrinjavajuće je da studenti nisu ni svesni toga da su kompjuterski nepismeni, ističe se u saopštenju NVO Zaštita potrošača, a prenose beogradski mediji.
„Čak 84% od ukupno 202 anketirana studenta tvrdi da zna da koristi Eksel, jedan od tri osnovna programa iz Majkrosoftovog paketa kancelarijskih programa, koji se nalazi gotovo na svakom računaru. Međutim, samo 14% njih znalo je da sabere niz od devet brojeva u ovom programu, a manje od pet odsto studenata zna da izradi najjednostavniji grafik“, navodi se u saopštenju.
„Ovo je posledica činjenice da fakulteti upisuju znatno više studenata nego što mogu kvalitetno da obrazuju. Mnogim fakultetima nedostaju nastavno osoblje, oprema, pa čak i prostor. Zbog toga je teško organizovati praktičnu nastavu, pa naši akademci nemaju priliku da koriste čak ni osnovne programe tokom školovanja“, navodi Nenad Bumbić iz Zaštite potrošača.
Oni ističu da se, prema metodologiji Republičkog zavoda za statistiku, osoba može smatrati kompjuterski pismenom ako zna da uradi četiri zadatka, među kojima je i izrada grafika, a „prema tom kriterijumu čak 95% studenata obuhvaćenih fakulteta je nedovoljno kompjuterski pismeno“
Osim toga, navode i da 72% anketiranih nije znalo da prevede nijedan od pet osnovnih termina iz svoje struke na engleski jezika, dok je od 48 anketiranih samo troje budućih pravnika znalo je kako se na engleskom kaže “član zakona” ili “fizičko lice”, a samo jedan je znao kako se kaže “uredba”.
Bumbić navodi da se u razvijenim zemljama statistika izučava tako što studenti rešavaju zadatke u Ekselu ili nekom drugom programu, dok se kod nas i dalje uči na isti način kao i pre 30 godina – uz pomoć olovke i digitrona.
„U sumornoj slici društvenih fakulteta postoje i svetle tačke. Studenti koji su znali da reše praktične probleme ili da rade u Ekselu su često isticali da su to naučili zahvaljujući profesorima koji su organizovali nastavu kroz praktičan rad. Problem je samo što na svakom od obuhvaćenih fakulteta, ima tek po jedan ili dva takva profesora“, ističe on.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.