Kuvari ponovo hit među srednjoškolcima

Najpopularniji obrazovni profili u ovom upisnom roku bili su elektrotehničar informacionih tehnologija, medicinska i pedijatrijska sestra i zubni i fizioterapeutski tehničar.

– Kako razbiti predrasude roditelja i učenika

Foto: Philipp_Stegmann/Pixabay.com

Da li su ukinuta odeljenja u medicinskim, ekonomskim i drugim popularnim školama pomogla zanatskim da popune učionice ili se zaista nešto menja u glavama generacija koje stasavaju? Zašto se ne zaustavlja višedecenijski trend pada interesovanja za gimnazije? Ovim pitanjima, analitičari i prosvetne vlasti baviće se u narednom periodu jer se upis u srednje škole upravo završava i podaci se prikupljaju.

Na začelju Evrope po broju gimnazijalaca

Gimnazije u Srbiji upisuje od 23 do 25 odsto generacije. U Strategiji razvoja obrazovanja Srbije do 2020. godine, koja je tek ove godine počela da se sprovodi u delo, još 2011. godine je zapisano da smo po obuhvatu gimnazijalaca na začelju u Evropi. Ispod nas su samo Makedonija, gde 20 odsto generacije upisuje gimnazije i Češka sa 21 odsto. Na sednicama NPS-a se čuo podatak da, recimo, u Hrvatskoj gimnazije pohađa 27,5 odsto učenika, u Francuskoj 54, Finskoj 53 odsto, a u Irskoj 55 odsto učenika. Interesantno je i da 75 odsto učenika u Srbiji koji završe srednje stručne škole upisuje fakultete, što se smatra apsurdnim jer u Evropi oko 50 odsto svršenih osnovaca upisuje gimnazije, dok druga polovina upisuje srednje stručne škole koje ih spremaju za posao.

Ono što je već poznato jeste da je ove godine gotovo 2.000 učenika više upisano na trogodišnje profile, kao i da će od 1. septembra manje đaka nego lane sedeti u klupama inače najpopularnijih ekonomskih i medicinskih škola i gimnazija. Podaci su još značajniji ako se zna da bela kuga ne važi za ovu generaciju maturanata: osnovnu školu je lane završilo 69.146 osnovaca, a ove 69.767.

– Ove godine je manje đaka nego prošle upisano u područjima rada ekonomija, pravo i administracija, potom zdravstvo i socijalna zaštita, kao i u gimnazijama i hemijskim školama. Istovremeno, više učenika su dobile elektrotehničke škole, geodetske i građevinske, mašinske, poljoprivredne, tekstilne i šumarske – kaže Snežana Marković, pomoćnik ministra prosvete za srednje obrazovanje.

Ona je i predsednik Republičke upisne komisije i za potrebe „Politike” je uoči kraja upisa uradila analizu ovog i lanskog upisa. I 2015. i 2016. godine najpopularniji obrazovni profili među mladima su elektrotehničar informacionih tehnologija, medicinska i pedijatrijska sestra i zubni i fizioterapeutski tehničar, ali su ove godine među najpopularnije umešali i – kuvari.

Da gimnazije imaju sve manje đaka odavno je poznato, ali i činjenica da je u svakom upisu u srednje škole i dalje najteže doći do knjižice najprestižnijih gimnazija u Srbiji. Reč je o školama koje imaju dugu tradiciju i čiji đaci osvajaju nagrade na svakom domaćem i međunarodnom takmičenju.

– I ove i prošle godine, najviše bodova za upis bilo je potrebno za knjižicu novosadske gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj”, prirodno-matematički smer (engleski). Sledi niška gimnazija „Svetozar Marković”, takođe prirodno-matematički smer, a na trećem mestu je Deseta beogradska gimnazija (opšti smer – engleski) – navodi Markovićeva.

Među školama koje je bilo najteže upisati ove godine su i Valjevska gimnazija, beogradska Elektrotehnička škola „Nikola Tesla”, Treća beogradska gimnazija, kao i medicinske škole u Nišu, Novom Pazaru, Kruševcu i Vranju.

Za sve ove nabrojane škole bio je potreban minimum od 95 pa do čak 114,4 bodova.

Međutim, za neke od škola, naročito van Beograda, već godinama provejava sumnja u rezultate maturskog ispita, ali i ocene koje se daju tokom školovanja. Ovo se čulo jako mnogo puta ne samo na sednicama Nacionalnog prosvetnog saveta, već i od predstavnika Ministarstva prosvete i zavoda koji rade analizu upisa u srednje škole. Zbog toga su ove godine bile preduzete najrigoroznije mere pre i na samoj maturi, a da li je bilo nekih efekta saznaćemo kada se uradi detaljna analiza ovog upisnog roka.

Sve ovo je navedeno i u Strategiji razvoja obrazovanja Srbije do 2020. godine, u kojoj su još pre pet godina kao prioriteti navedeni povratak đaka u gimnazijske klupe, ali i povratak ugleda zanatima i školovanje majstora u pravom smislu te reči.

– Činjenica je da svest javnosti nije nešto što može da se promeni preko noći. U Srbiji, mladi ljudi se još nerado i u nedovoljnom broju odlučuju za profile koji školuju za zanatska, proizvodna zanimanja. Uzrok tome leži i u velikom uticaju koji roditelji imaju na odluku svoje dece o karijernom putu koji će izabrati. Većina roditelja još veruje da njihova deca treba da idu na fakultet jer fakultetska diploma znači bolji život – kaže Marija Kostić iz projekta Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ.

Jedan od ciljeva projekta „Reforma srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji” koji finansira nemačka vlada, a sprovode ova organizacija i Ministarstvo prosvete RS, jeste da se razbiju predrasude roditelja i učenika da je trogodišnje obrazovanje ćorsokak. Ono što je u okviru projekta rađeno i što je, kad se porede rezultati upisa od ove i prethodne dve godine, dalo rezultate jeste informisati učenike i roditelje o perspektivama koje trogodišnji, zanatsko-tehnički profili nude. A činjenica je da dobro obučeni radnici u zanatsko-tehničkim zanimanjima često zarađuju i više od profesionalaca sa visokom stručnom spremom.

– Pre dve godine, 2014/15. godine kada su profili bravar-zavarivač, električar i industrijski mehaničar prvi put ponuđeni u srednjim stručnim školama, upisano je oko 150 učenika, a ove godine već u prvom upisnom roku se za ove profile prijavilo blizu 400 učenika. To jasno govori o tome da se percepcija javnosti i zainteresovanost đaka za ove profile i za ovaj način realizovanja nastave menja – kažu u GIZ-u.

Za koji dan, svih 10 učenika Tehničke škole „Milenko Verkić Neša” u Pećincima, koji su kao prva generacija u junu završili školovanje, počeće da rade u kompaniji „Robert Boš”, u kojoj su tokom prethodne dve godine imali praksu.

Sandra Gucijan, „Politika“

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.