Medicinske sestre školujemo za izvoz

Na Medicinskom fakultetu u Beogradu ovog oktobra školovanje je otpočela druga generacija budućih diplomiranih medicinskih sestara. Upisano je 17 polaznica. Za razliku od lekara, kojima do diplome treba najmanje šest godina, njihovo studiranje traje četiri. Postoji još jedna bitna razlika: osnovne akademske studije sestrinstva ne mogu se pohađati na budžetu, već jedino o svom trošku. Godišnje školarina košta 120.000 dinara.

Foto: DarkoStojanovic/Pixabay.com

Foto: DarkoStojanovic/Pixabay.com

– Prošle godine smo upisali 22 studenta, a uslov za upis na drugu godinu ispunio je 21 student i veoma smo zadovoljni tim rezultatom – kaže za „Politiku” prof. dr Dejana Vuković, rukovodilac nastave osnovnih akademskih studija sestrinstva na Medicinskom fakultetu. Kako ističe, želja katedre je da od naredne godine imaju i deo budžetskih studenata, ali o tome za sada nije postignut sporazum sa Ministarstvom prosvete.

U poslednjih desetak godina naše medicinske sestre u velikom broju odlaze iz Srbije i sa srednjom medicinskom školom lako pronalaze posao u evropskim zemljama, pre svega Nemačkoj, Švedskoj i Norveškoj.Ipak, to su angažmani u manjim bolnicama, domovima za stare i rehabilitacionim centrima. Da bi dobile posao u vrhunskim klinikama na Zapadu nužno im je odgovarajuće obrazovanje koje se traži po standardima u EU.

S druge strane, u našem zdravstvenom sistemu u sistematizaciji ne postoji radno mesto predviđeno za medicinsku sestru sa diplomom medicinskog fakulteta. Dr Vuković ističe kako se nada da će, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, u Pravilnicima biti precizirano na kojim pozicijama je potrebno da radi baš diplomirana medicinska sestra. Naravno, dok se to ne dogodi, one će moći da rade na svim mestima predviđenim za medicinsku sestru koja je završila srednju i višu medicinsku školu.

Pokretanje studijskog programa za diplomirane medicinske sestre, pre stvaranja zakonskih pretpostavki za njihovo uključenje u zdravstveni sistem, izgleda kao školovanje „kadrova za izvoz”. Dr Dejana Vuković se ne slaže sa takvim zaključkom.

– Za ovakav studijski program odlučili smo se na osnovu preporuka za medicinske sestre i babice za zemlje koje se pridružuju Evropskoj uniji. One studiraju po programu koji je usaglašen sa standardima EU, ali je prilagođen našem sistemu zdravstvene zaštite i potrebama – objašnjava dr Vuković.

Prema njenim rečima, osnovna ideja ovog dodatnog, akademskog obrazovanja bila je da se osnaži sestrinska struka u Srbiji, jer je u našoj zemlji mali broj medicinskih sestara sa završenom visokom medicinskom školom, a kamoli sa fakultetom.

Šta će to znati i umeti buduća diplomirana medicinska sestra u poređenju sa koleginicom koja je završila visoku strukovnu medicinsku školu?

–U sadašnjim visokim školama obrazovanje je orijentisano na struku i sticanje praktičnih veština. Buduća diplomirana medicinska sestra će takođe savladati sve što je vezano za struku i praksu, ali će u toku studija da se bavi i istraživačkim radom i unapređenjem obrazovanja sestrinstva. Očekujemo da će one jednog dana, posle master ili doktorskih studija, kao akademski obrazovane sestre, biti predavači u medicinskim školama. Sada to rade ili lekari ili sestre sa dugogodišnjim iskustvom, koje su završiledefektološki ili fakultet organizacionih nauka – kaže dr Vuković.

Prof. dr Anđelka Lazarević, direktorka Visoke zdravstvene škole strukovnih studija u Beogradu, pozitivno ocenjuje osnivanje sestrinskih studija, koje će, kako kaže, dati obrazovaniji kadar potreban našem zdravstvu. I bez toga, očigledno je da postojeće srednje i visoke škole za medicinske sestre u Srbiji školuju kvalitetan kadar, s obzirom na lakoću sa kojom se zapošljavaju u bolnicama u Evropi, ali i u zemljama Saudijske Arabije ili ranije Iraka i Libije.

– Naše sestre svuda u Evropi i sa sadašnjim diplomama pronalaze posao, ali one ne mogu da stignu do radnih mesta koja su namenjena samo sestrama sa akademskim studijama, bilo na rukovodećim pozicijama ili u nastavi – kaže dr Lazarević i precizira da samo iz škole kojom rukovodi, praktično iz školskih klupa, u inostranstvo svake godine odlazi oko 50 sestara.

Sa srednjom školom 90 posto medicinskih sestara

Srbiju čeka i reforma srednjih škola medicinke struke, najavljuje prof. dr Anđelka Lazarević, direktorka Visoke zdravstvene škole strukovnih studija u Beogradu:

– Medicinske sestre sa obrazovanjem dobijenim u srednjim školama nose najveći deo posla u zdravstvu Srbije, ali od njih 80.000 srednju školu je završilo oko 90 odsto. Kada postanemo članica EU od nas će se očekivati da, mimo lekara, imamo 20 odsto fakultetski obrazovanog medicinskog kadra – ističe dr Lazarević.

(Olivera Popović, „Politika“)

Ostavite komentar

Ostavite komentar