Mediji iz dijaspore traže veću podršku matice

Foto: Beta

U Beogradu je danas održan šesti skup novinara i medija dijaspore i Srba u regionu, na kojem su predstavnici medija zatražili veću podršku matice, dok je državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Saša Mirković rekao da razume njihovu poruku, ali da je država sada najznačajniji finansijer medija u dijaspori.

Generalni sekretar Udruženja novinara Srbije Nino Brajović rekao je da država mora da poveća sredstva za finansiranje medija u dijaspori.

On je naveo da se mediji u inostranstvu finansiraju prosečno na godišnjem nivou sa 330.000 evra, a da se oko 30 miliona dinara izdvaja za programe nacionalnih manjina u zemlji.

„Država mora da pronadje način da pomogne novinare i medije u dijaspori i regionu. Sadašnja sredstva nisu dovoljna“, rekao je Brajović.

Zamenik predsednika Odbora Skupštine Srbije za dijasporu i Srbe u regionu Miodrag Linta rekao je da je najbolji položaj medija u Rumuniji, a najteži u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Hrvatskoj.

Kao primer, on je naveo Radio Dunav koji 24 godine postoji u Vukovaru i koji se sada nalazi pred gašenjem, jer nema dovoljno sredstava.

„Država mora da pomogne medije u regionu, u pitanju je opstanak našeg naroda koji se sve više iseljava iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, u Republiku Srpsku i Srbiju“, rekao je Linta.

Državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Saša Mirković rekao je da je ove godine Vlada Srbije, odnosno Ministarstvo kulture postalo je najveći donator u sferi informisanja u domenu podrške onim projektima koji promovišu javni interes.

„To je nešto o čemu smo samo mogli da sanjamo samo pre nekoliko godina i mislimo da će se ta suma uvećati naredne godine“, rekao je Mirković.

Prema njegovim rečima, u domenu sektora informisanja ukupno je podneto 37 projekata, od kojih je 29 podržano.

„Ukupni budžet ove godine iznosio je 18 miliona dinara, što je 20 odsto više nego prethodne godine“, rekao je Mirković.

Predstavnici iz severne Amerike i Australije su ukazali da Srbi tamo nemaju status nacionalne manjine zbog čega ne dobijaju pomoć tih država, a pomoć matice je prema njihovim rečima mizerna.

„Štampana izdanja prelaze na on lajn izdanja, gase se radio stanice, nikada nije bio gori odnos države, što se vidi i po tome da Uprava za dijasporu nema svog direktora“, rekao je novinar Marko Lopušina iz Čikaga.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar