Migranti u parku bez bajramske sofre
U parkovima kod beogradske autobuske stanice i Ekonomskog fakulteta i danas je bilo stotinak migranata, uglavnom iz Avganistana, Pakistana, Iraka i Sirije kojima nevladine organizacije obezbedjuju hranu i medicinsku pomoć.
Ispred Info pulta, u redu za ručak koji dele volonteri čekalo je pedesetak ljudi, uglavnom mladjih, ali ove godine, za razliku od prošle, nije bilo bajramske sofre.
„Prošle godine je to bila divna proslava, medjutim ove nema ništa, …nažalost migranti izgleda da više nisu popularni“, kažu u Info pultu, čiji volonteri od izbijanja migrantske krize na razne načine pomažu izbeglicama.
Tri obroka dnevno su obezbedjena uz pomoć organizacija Karitas i Refjudži Srbija, dele se i higijenski paketi za žene i decu, a povremeno i odeća i obuća.
Koliko ljudi boravi u parkovima kao i u obližnjim hostelima, teško je proceniti, jer, kako kaže Tijana Sijarić iz Info pulta, brojke variraju.
„Trenutno ih je oko 500 u parkovima i okolini koji spavaju napolju ili po obližnjim hostelima, a možda oko 100 do 150 njih dodje svakoga dana iz Krnjače da bude sa društvom i pa se vraćaju uveče“, kaže Sijarić.
Ona je rekla i da se na Info pultu svakoga dana podeli po oko 300 obroka i da se migrantima koji su dobili smeštaj u nekom od prihvatnih centara, ali nemaju novac da odu do tamo, obezbedjuju karte za prevoz.
„Tu imamo malo problema s obzirom da su kampovi po Srbiji uglavnom puni pa nam je jako teško da se iskoordiniramo i utvrdimo gde ima a gde nema mesta da ne bi ljude za dzabe slali negde gde neće biti primljeni“, kaže ona.
Prema njenim rečima, najveci broj migranata je i dalje iz Avganistana, Iraka i Sirije, a nešto manje njih je iz Pakistana.
I dok se u parku kod autobuske stanice migranti hrane, pune mobilne telefone i dobijaju potrebne informacije, u stotinak metara udaljenom parku kod Ekonomskog fakulteta uglavnom spavaju, ali mogu da dobiju i lekarsku pomoć.
Deo montažne garaže na sprat pretvoren je u improvizovanu spavaonica, a na jednom delu gornjeg sprata i danas su bile vreće za spavanje i ćebad.
Ima ih, takodje i na prvom nivou gde se, na konopcima, razapetim izmedju metalnih delova konstrukcije, suše košulje, majice i druga odeća.
U tom parku i danas je bila medicinska ekipa Balkanskog centra za migracije i humanitarne aktivnosti, čiji članovi pružaju medicinsku pomoć migrantima.
„Uglavnom se javljaju zbog alergije, raznih bolova i eventalno prehlade i na te stvari ode najviše lekova… a svakoga dana imamo oko 50 pacijenata“, kaže za Betu Damjana Savić, koja je prevodilac za arapski jezik i pomaže medicinskom osoblju u komunikaciji sa migrantima.
Prema njenim rečima, pomoć uglavnom traže mladje osobe, starosti oko 20 godina mada u povremenim naletima ima i porodica i malom decom.
„Trenutno je najviše migranata iz Avganistana i Pakistana, ima i Sirijaca i Iračana, a nešto manje Marokanaca i ljudi iz Alžira“, kaže ona.
Migranti po tim parkovima, osim što spavaju i mogu da se hrane vreme provode uglavnom razgovarajući telefonom sa porodicom ili prijateljima, bilo u domovini ili u nekoj od država Evropske unije.
Nepoverljivi su prema novinarima, a mnogi od njih se plaše i da odu u neki od prihvatnih centara, jer misle da posle neće moći da nastave put iz Srbije, što im je osnovni cilj.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.