Mihajlović i Vesić: U Beogradu do 5. septembra spisak za rušenje ilegalno izgradjenog

Foto: Beta

Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović i gradski menadžer Goran Vesić zatražili su danas od predsednika beogradskih opština da do 5. septembra dostave spiskove objekata za rušenje i upozorili ih da su odgovorni za istinitost lista sa gradjevinama koji se ne mogu ozakoniti.

Mihajlović i Vesić su na sastanku u Vladi Srbije preneli predsednicima opština i da će snositi posledice „svi koji pokušaju da izigraju zakon“, saopšteno je iz kabineta potpredsednice vlade. 

„Kako bismo izbegli bilo kakvu mogućnost za neprimenjivanje Zakona o ozakonjenju, očekujemo od svih predsednika opština da nam odgovaraju za spiskove za rušenje koje će dostaviti“, rekla je Mihajlović, dodaje se u saopštenju.

Prema njem rečima, Zakon je isti za sve gradjane Srbije, a objekti gradjeni bez papira nakon usvajanja Zakona o ozakonjenju ne mogu da se ozakone i biće srušeni. 

Mihajlovi Vesić su naložili svim predsednicima opština da „najkasnije do 5. septembra dostave spiskove koji će biti verodostojna lista za rušenje divljih gradjevina“.

 Nakon ovog sastanka održana je i sednica Koordinacionog tela za praćenje primene Zakona o ozakonjenju na kojoj su precizirani kriterijumi za utvrdjivanje redosleda rušenja.

To su pre svega zaštita javnog interesa što znači da će biti srušeni svi objekti izgradjeni na javnim površinama ili površinama planiranim za izgradnju objekata ili prostora javne namene.

Objekti koji imaju najveće odstupanje u odnosu na važeći planski dokument kao i kriterijum zaštite susedskih prava, su medju gradjevinama koji će imati prioritet pri rušenju.

Uz pojačani inpekcijski nadzor postupka u primenu Zakona o ozakonjenju uključeni su i predstavnici tužilaštva, sudova i Ministarstvo unutrašnjih poslova, dodaje se u saopštenju.

Od svih lokalnih samouprava Grad Beograd, kako je ranije saopšteno ima najviše nelegalnih objekata, njih više od 300.000 i to samo onih za koje je podnet zahtev za legalizaciju.

Zakon o ozakonjenju usvojen je u Skupštini Srbije krajem novembra prošle godine a tokom rasprave najviše polemike je bilo o članu kojim se omogućavala legalizacija vikendica i kuća za odmor, izgradjenih na prostoru prvog i drugog stepena zaštitnog dobra

Zbog toga je taj član preciziran amandmanom da ozakonjenje nije moguće ukoliko je objekat izgrađen u zaštitnom pojasu puta, železnice, dalekovoda, vodotoka ili poletno-sletne staze.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar