Na vrućini sporije mislimo, a brže planemo

Vrućine koje traju već nedeljama utiču na sve – zdrave i bolesne, mlade i stare. Porodične svađe očas buknu kao letnji požari, najiskusniji vozači uspeli su da u Beogradu slupaju pet gradskih autobusa u prethodna tri dana, radnici padaju sa skela…

Svi smo iscrpljeni vrelim danima, a osveženje ne stiže ni tokom noći. Meteorolozi svakodnevno najavljuju „da ima izgleda za pljuskove krajem dana”, ali izgleda kao da u celoj Srbiji još od juna traje istovetan dan. U poslednjem mesecu i po najviša dnevna temperatura gotovo da se nije bila ispod 30 stepeni Celzijusa.

Kroz kakve promene organizam i psiha prolaze na ovako visokim temperaturama? Da li ovakve vrućine mogu ostaviti posledice na duže staze? Da li se žega može okriviti za porast nasilja i silne povreda na radu i u saobraćaju?

Foto: Beta

Foto: Beta

Psihijatar i direktor Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Srbije prof. dr Aleksandar Damjanović kaže za „Politiku” da vrućine koje predugo traju ugrožavaju ceo organizam i remete metabolizam, ali ostavljaju traga i na psihičkom stanju.

– Ljudi sporije misle, sporije planiraju, žele da se izoluju od svega. Umesto da se usredsredimo na redovne obaveze, koncentrisani smo na to kako da izbegnemo vrućinu. Psihijatrijski pacijenti zbog vrućine imaju pogoršanja, ali i zdrave osobe su usporene, kao da nisu u „svojoj koži”. U našem podneblju navikli smo na optimalnu temperaturu od 25 do 27 stepeni. Stručno, medicinski gledano, dolazi do narušenosti homeostaze – remeti se rad svih organa, ali i bioritam: ljudi ne mogu da zaspu, gubi se ritam života na koji smo navikli. Klima-uređaji donose kratkotrajno olakšanje, ali to nije prirodni ambijent – objašnjava dr Damjanović.

Ovaj psihijatar kaže kako su zbog svega toga ljudi napeti i uznemireni. Pokušaj da se takvo stanje prevaziđe uzimanjem alkohola samo pogoršava stvari.

– Otuda dolazi do porasta nasilničkog ponašanja, naročito porodične agresije – kaže naš sagovornik. On se slaže da su visoke temperature povezane sa većim brojem povreda na radu. Ali, ističe da mu nisu poznati naučni radovi u medicini, odnosno psihijatriji, da li vrućina podstiče porast stope kriminala.

Kako je u Srbiji, s povremenim izuzecima, svako leto vrelije od prethodnog, postavlja se pitanje da li ćemo postajati sve sličniji mediteranskim narodima – usporeniji, ležerniji, manje aktivni?

– Temperament, odnosno način na koji reagujemo na nešto, nasleđuje se i teško je generalizovati i predviđati šta će biti. Naravno, postoji mogućnost da uslovi sredine koji se drastično menjaju utiču i na gene, i to je dokazano. Znači, moguće je da ćemo u perspektivi kao narod postati možda usporeniji, više letargični. Ali, za sada se dobro držimo. Evo, kada očekujete da zbog vrućina koje su nas smorile budemo uspavani, dogodi se da na hiljade ljudi izađe i proslavlja uspeh vaterpolista – kaže dr Damjanović, dodajući kratko da kada su vrućine u pitanju „nema nam druge, nego da ih istrpimo”.

Vladan Beara, psiholog i psihoterapeut, objašnjava da zbog ovakvih vrućina, naročito ako traju duže, neki ljudi noću ne mogu da spavaju, postaju razdražljivi, uznemireni, brže planu i snižava im se prag tolerancije.

– Kod osoba koje su psihički nestabilnije ovi problemi su izraženiji. Najteže vrućinu podnose oni koji se panično plaše infarkta i šloga, a ima i onih koji strahuju se da će „poludeti od vrućine” – kaže Beara.

Da li vrućina može da bude neka vrsta posttraumatskog sindroma koji će ostaviti posledice i kada vrelina umine?

– Problem je što u našoj zemlji postoji veoma veliki broj ljudi koji su generalno frustrirani od svih muka koje su nas zadesile, tako da ova vrućina nekima od njih dođe kao „šlag na torti” – kaže Beara.

Kako upozorava, „ljudi se sve više plaše svega i svačega, pa i vrućine”.

– Do pre nekoliko godina niko nije građane preko medija toliko pozivao da se paze vrućina. Tako se podgreva neka vrsta doživljaja ugroženosti i opasnosti. Vrućina se predstavlja kao neka strašna opasnost koja nam preti. Da je tako, narodi koji žive južnije od nas već bi izumrli. Vrućina, kao i hladnoća, sastavi su deo normalne realnosti, a na nama ljudima je da se adaptiramo, a ne da zbog toga histerišemo i paničimo – poručuje ovaj psiholog, dodajući da mu sve to liči na našu nacionalnu specifičnost – paničan strah od promaje.

Specijalista medicine rada i direktor Instituta za medicinu rada prof. dr Aleksandar Milovanović veruje da više niko ne može da ospori da se klima u Srbiji promenila.

– Uveren sam da će klimatske promene menjati i naše radne i životne navike. Mi smo vredan narod, ali ako vrela leta postanu pravilo, moraće da se poštuju propisi koji regulišu rad na otvorenom u najtoplijem delu dana – kaže naš sagovornik.

(Politika)

Ostavite komentar

Ostavite komentar