Ne postoje ruske integracije, Srbi bi u Ženevu, ne u Voronjež

Evrointegracije su suviše velika stvar da bi ih jedni predsednički izbori u Americi poremetili, a ako negde treba da se solidarišemo sa premijerom Vučićem to je evropski put, rekao je Tanjugu istoričar Predrag Marković.

Foto: Beta

Foto: Beta

U razgovoru o „uzletu“ protivnika evrointegracija na percepciji politike novoizabranog američkog predsednika iz njegove kampanje, Marković ističe najpre da nema ničeg „nekapitalističkog“ u Trampu.

„On je klasičan kapitalista iz stripa Alan Ford ili serije Simpsonovi. Novi predsednik SAD ne predstavlja protivnika liberalnog kapitalizma. On je sebe pokušao da predstavi kao borca protiv korporacija, kao zastupnika malog čoveka“, navodi Marković uz ocenu da Tramp simbolizuje pobedu specijalne vrste preduzetnika kojoj pripada i Silvio Berluskoni.

Ni Berluskoni, ni Tramp, međutim, primećuje, nisu Hose Muhika, predsednik Urugvaja, koji zastupa istinske vrednosti levice.

„Tramp je više kao desničari dvadesetih godina prošlog veka, zbog ksenofobije i zastupanja čudnog saveza propale srednje klase i sirotinje“, kazao je Marković.

Naglašava da na strateško opredeljenje Srbije za pridruživanje evroatlanskim intergracijama neće uticati izbor Donalda Trampa na mesto predsednika SAD,

„Kada vidim ko u Srbiji nosi majice sa Trampovim likom on mi je još manje mio. Verujem da ti ljudi ne mogu da ugroze zvaničnu politiku Srbije, jer mi realno nemamo alternativu. Niko nam ne nudi članstvo u Evroazijskoj zajednici. Ne postoje ruske integracije. Većina Srba jestu rusofili po pitanju vere i kulture, ali ima mnogo ljudi u našoj državi koji lažiraju naklonost Rusiji iz raznoraznih razloga. Nikoga nisam čuo da bi između života na Ženevskom jezeru ili Voronježa odabrao Voronjež“ primetio je Marković.

Po njegovom misljenju, valja definisati levicu pre nego što analiziramo eventualni Trampov uticaj na bujanje desnice u Srbiji.

„Tramp se služio levičarskim parolamna za vreme kampanje kao što je “Očistimo močvaru“. Nisu ga slučajno podržale radničke države kao što su Zapadna Virdžinija, Mičigen…On vešto koristi populističke parole, koje je kao vešti glumac pozajmio od levice. Treba oduzeti desnim demagozima pravo da zastupaju radne ljude, što je slučaj u svetu“, navodi Marković.

Ističe pri tome da njegov prijatelj, inače konzervativni intelektualac, Miša Đurković, „lepo kaže da u Srbiji ne postoji desnica“.

„Prava desnica bi trebalo da zastupa red, porodicu, konzervativne vrednosti, a ta kafanska srpska desnica je cirkuska i vašarska pojava, koja više pripada pijačnoj atmosferi. Pravi desničari su Angela Merkel ili Tereza Maj, a ne ovi naši. Mi imamo čudnu narodnjačku desnicu koja veruje u ksenofobiju, mizoginiju. Zato kod nas levica mora da se vrati suštini kao što je internacionalizam, prava žena, prava radnih ljudi, jednake šanse“, smatra Marković.

Objašnjava da to nije stvar partija, jer kaže da su vrednosti koje dele liberali i levica vrednosti moderne evropske civilizacije, koja je nastala u vreme prosvetiteljstva.

On napominje da su Srbi inadžijski narod i da smo u takvom raspoloženju dočekali ishod izbora u SAD.

„Nama je milo kad komšiji crkne krava, pa se sada kao smejuljimo nad zlom sudbinom administracija u SAD i Britaniji. Ima jedna kafanska pesma “Biće skoro propast sveta, nek propadne, nije šteta“. To je apsolutno destruktivni stav. Ako bude neke koriste to će biti povlačenje SAD iz mešanja u poslove Evrope i Balkana naročito i to je sve. Naravno da nijedan Srbin ne voli Hilari Klinton, ali mi od toga nemamo ništa“, kazao je Marković.

Po njemu jedan od glavnih problema našeg društva je izostanak kontinuiteta državnosti kroz istoriju.

„Sremac koji doživi 100 godina živeo je u 11 država. Ne postoiji žitelj Evrope koji je živeo u 11 država, a svaki žitelj Pazove, Batajnice, Zemuna…promenio je 11 država. Zato smo stalno na nekoj prekretnici.“

Za njega je prioritet naše adminsitracije da stabilizuje državu.

„Moramo da odredimo gde su granice Srbije. Treba nam dve, tri decenije bez velikih lomova da stabilizujemo državu. U svojoj istoriji Srbima se tako nešto dogodilo samo u Jugoslaviji i dugom 19. veku, kada smo formirali državu“, kazao je Marković.

Kaže da ne razume zašto ljudi misle da će Tramp da napusti podršku Kosovu.

„Kosovo nije možda najskuplja srpska reč, ali je svakako najskuplja američka investicija. Ako gledate teritoriju i broj ljudi, nigde Amerika nije “prosula“ više para nego na to Kosovo. Tramp ima dva puta – da dalje brani tu preskupu investiciju ili što je malo verovatno da je otpiše. Tramp je pre svega trgovac nekretninama i nikom ništa ne otpisuje. Kosovo je kao neka preskupa Trampova kula na Balkanu koju zbog prestiža neće napustiti“, zaključio je Marković.

A eventualne promene u odnosima američke i srpske administracije, kako kaže, možda ćemo da vidimo tek sledeće godine.

„Brine me srednji i niži nivo administracije. Mi malo poslujemo sa Trampom, više sa nižim slojevima administracije, koju čine ljudi koji su, na žalost, formirani devedesetih godina prošlog veka. Tramp je diletant za spoljnu politiku i neće se mešati u to na početku svog mandata. Možda proba da napravi neki mirotvorački markestinški gest sa Putinom, ali svi zaboravljaju da su pregovori sa Rusijom počeli u doba Džima Kerija“, zaključio je Marković.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar