Nemačke sudije popustljive prema osoblju Aušvica

Nastavak nekoliko puta odlaganog suđenja Hubertu Zafkeu (95), jednom od pripadnika SS trupa koji je radio kao bolničar u nacističkom koncentracionom logoru Aušvic, pokrenulo je u Nemačkoj raspravu o tome zašto se toliko decenija čekalo na ove procese, da li su optuženici u tako poznim godinama uopšte sposobni za suđenje i da li sudije namerno odugovlače procese „poslednjim živim nacistima”.

Foto: Beta

Foto: Beta

Zafke je pred sudom u severoistočnom nemačkom gradu Nojbrandenburgu optužen za saučesništvo u ubistvu najmanje 3.681 osobe. Sada starac u kolicima na početku Drugog svetskog rata je bio pripadnik SS trupe „Viking” da bi potom u koncetracionom logoru Dahau prošao SS medicinsku školu i bio prebačen u Aušvic.

Tužilaštvo ga tereti samo za period od 15. avgusta do 14. septembra 1944, kada je on u Aušvicu bio u diviziji koja je selektovala novopridošle jevrejske zatvorenike na one koji su „sposobni za rad” i one koji idu u gasnu komoru. Tokom tih mesec dana, najmanje 14 deportacionih vagona stiglo je u kamp iz mesta poput Liona, Beča ili holandskog Vesterborka. Među njima je bila i sada čuvena Ana Frank sa svojom porodicom, koja je, međutim, prebačena u drugi kamp, Bergen-Belzen, gde je umrla u martu 1945, samo dva meseca pre nego što će nacisti biti poraženi.

Nemački tužilac ne tereti Zafkea za učešće u ubistvima, već da je znao da je logor zapravo ustanova za masovna ubistva te da je saučestvovao u tom zločinu. Osim toga, jedinica kojoj je pripadala je bila zadužena za stavljanje gasa u gasne komore, analizu krvi i ostalih uzoraka zatvorenica i sveopštem pomaganju da kamp funkcioniše.

„Pridruživanjem organizacionoj strukturi, on je svesno učestvovao, pa čak i ubrzavao odlazak u smrt više hiljada ljudi”, ističu u tužilaštvu, koje sumnjiči da je sudija Klaus Kabiš jer je od februara, kada je bio zakazan početak suđenja, četiri puta odlagao suđenje, smatrajući da Zafke zbog zdravstvenog stanja nije podesan za suđenje. Sudija je isticao, na osnovu procene lekara, da je optuženi pod stresom, da ima visok krvni pritisak i samoubilačke misli.

Zahtev preživelih iz Aušvica da dođe do izuzeća sudije odbačen je, ali je ovog puta tužilaštvo osporilo nepristrasnost sudije. Prema rečima tužioca, Kabiš je pristrasan jer nije bio voljan da nastavi suđenje sve dok ga na to nije naterao viši sud.

„Kotužioci (porodice žrtava) nemaju više nikakve nade da će suđenje, koje je ništa drugo do farsa, zapravo početi jednog dana pod predsedavanjem ovog sudije”, saopštili su advokati Tomas Valter i Kornelijus Nestler.

Međutim, prekjuče je sudija Kabiš odlučio da ipak nastavi proces, a Zafke je u invalidskim kolicima uveden u sudnicu i nije želeo da se izjašnjava kada je reč o optužnici.

I dok tužilac i zastupnici advokata žrtava insistiraju na izuzeću predsedavajućeg sudije, on najavljuje da će insistirati na proceni zdravlja optuženika, pri čemu su mnogi lekari prodefilovali sudnicom, dajući često oprečne ocene o optuženom. U svojevrsnom sudsko-medijskom ratu, koji se minulih meseci vodi oko ovog procesa, zastupnik optuženog Peter-Mihael Distel je medije i drugu stranu optužio za „sa ljudske strane problematične” i „politički sumnjive” napore da njegov klijent bude osuđen.

„Smatram izuzetno uznemirujućim to da nemački pravosudni sistem, koji je tek sporadično procesuirao holokaust, pokušava sada da ovom vrstom suđenja sebe pokrije”, rekao je Distel.

Kako se vodi ovaj proces kritikuje i nemačka štampa.

„Pravosudni sistem retko nudi tako nedostojan spektakl”, ističe uticajni liberalni politički magazin „Špigl”, ukazujući da ovaj proces je dramatično drugačiji od prethodna tri koja su vođena protiv bivših zaposlenih u koncentracionim logorima i koja su bar donekle dovele do neke vrste katarze iako nisu donele nova saznanja o zločinima.

U ovim procesima je 2011. godine osuđen čuvar iz logora smrti Sobibor Džon Demjanjuk prošle godine čuvar iz Aušvica Oskar Grening, a ove godine takođe bivši čuvar iz Aušvica Rajnhold Haninga. Svi su na suđenjima imali više od 90 godina, a osuđeni su za saučesništvo u masovnim ubistvima premda za neke od njih nema direktnih dokaza da su učestvovali u pogubljenjima.

Više od 70 godina od kraja rata, mnogi od učesnika u zločinima u kojima je ubijeno oko šest miliona mahom Jevreja nisu procesuirani, a ova suđenja se smatraju za poslednje procese u Nemačkoj u vezi sa holokaustom. Uprkos mnogim kritikama i dalje nema odgovora na to zašto se toliko čekalo na ove procese, budući da je većina niskorangiranog osoblja u nacističkim logorima posle rata mirno živela do kraja života.

I oni koji su živi izbegli su ruci pravde. Tako je desetak dana sud u Kilu proglasio fizički nesposobnom za suđenje Helmu M. (92), koja je radila kao radio-operaterka u Aušvicu, a optužena je za saučesništvo u ubistvima 260.000 ljudi. Sud je saopštio da je ova žena skoro slepa i gluva, te da je zbog teške bolesti ove godine fizički, mentalno i emotivno nesposobna za učešće u dugom suđenju.

(Nenad Radičević, Politika)

Ostavite komentar

Ostavite komentar