Nišlija sedam decenija popravlja harmonike

Foto: Beta

Uskrs je jedan od retkih dana tokom godine kada Nišlija Dragutin Miljković nije u svojoj radnji za popravku harmonika. Iako ima 89 godina, rodjen 1927, za radnim stolom u radnji je svakodnevno i to od jutra do mraka, jer kako kaže, mušterija je puno i potrebno je svima što pre izaći u susret.

U njegovu malu radnju u Pasterovoj ulici u Nišu, harmonike stižu bukvalno iz čitavog sveta – iz Australije, Kanade, Nemačke, Švedske, Danske… Mnoge od njih koštaju čitavo malo bogatstvo,  ali su zbog kvara beskorisne sve dok ne prodju kroz ruke „Dragog Gadžihanca“  –  kako Miljkovića zovu poznanici i prijatelji.

Miljković kaže da majstora za harmoniku ima u skoro svakom gradu, ali da mnogi ljudi i dalje traže da im baš on popravi instrument jer veruju da može da to učini bolje od drugih.

„Pored višegodišnjeg iskustva, u radu mi mnogo pomaže i to što sam i sam godinama uspešno svirao harmoniku. Objavio sam i nekoliko ploča, a maltene nije bilo veselja u ovom i u mom rodnom Zaplanju na koje me nisu pozivali da sviram“, objašnjava Miljković.

Njegovo druženje sa harmonikom započelo je 1941. godine, kada su mu je kupili otac i stric.

„Voleo sam da sviram, ali se ta harmonika stalno kvarila. Bio sam primoran da je sam popravljam i dosta sam naučio“,  seća se Miljković.

Tokom učešća u radnoj akciji na izgradnji Novog Beograda 1949. godine, svirao je uživo u programu Radio Beograda, a u radnji za popravku muzičkih instrumenata upoznao majstora Josifa Mitića iz Leskovca.

„Sa Mitićem sam 1952. godine na Obilićevom vencu otvorio prvu radnju za popravku harmonika. Do danas ta radnja nikada nije prestajala da radi, kao ni ja, mada sam od 1977. godine u penziji“, kaže Miljković.

Za proteklih šest decenija, ističe Miljković, kroz njegovu radnju prošlo je na stotine harmonika, a on je obučavao veliki broj „šegrta“.

„Da bi se postao dobar majstor za harmoniku, potrebno je najmanje 15 godina rada jer je harmonika veoma komplikovan instrument sa blizu 5.000 delova. Majstor mora da ima odličan sluh i osećaj za dodir, ali i da odlično poznaje mehaniku i hemiju“, naglašava Miljković.

Pored toga što je tokom godina postao vrhunski majstor za popravku harmonika, a posebno „srca“ ovog instrumenta  –  „glasova“,  Miljković je učestvovao i u njihovoj izradi.

„Sa italijanskim ‘Guerinijem’ sam 1964. godine učestvovao u izradi harmonike koja je vrlo brzo postala najtraženija u Evropi, a medju prvima u Jugoslaviji kupio ju je naš poznati harmonikaš Kanjevac“,  naglašava Miljković.

Kao jedini stranac, Miljković sada svojim savetima učestvuje u izradi harmonika „Bugari Armando“, i u proizvodnom programu ove firme nalaze se i dve harmonike koje su izradjene po njegovoj zamisli.

Uprkos višedecenijskom iskustvu, Mijković kaže da i dalje uči svoj zanat. Sa zadovoljstvom svakoga dana odlazi u radnju, a sa još većim zadovoljstvom zasvira harmoniku kad god mu to zatraže mušterije, prijatelji ili njegovi najbliži.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar