Očekuje se otvaranje poglavlja 23 i 24

Foto: Beta

Srbija je napredovala u evropskim reformama i dijalogu s Prištinom i otud se očekuje da uskoro budu otvorena poglavlja o vladavini prava i temeljnim slobodama u pregovorima s Evropskom unijom, izjavili su danas Bert Kunders, šef diplomatije Holandije, predsedavajuće EU, i evropski komesar Johanes Han.

Kunders i Han su to rekli u raspravi o rezoluciji o Srbiji u Evropskom parlamentu u Strazburu, u kojoj EP pozdravlja napredak Srbije u pregovorima o članstvu s Evropskom unijom, bitan pomak u normalizaciji odnosa s Prištinom i boljitak u ekonomskim reformama.

Prema rezoluciji o kojoj će EP sutra glasati, srpske vlasti moraju odlučno suzbijati korupciju, obezbediti nezavisnost pravosudja i ukloniti politički upliv na sudije i tužioce.

„Korupcija i organizovani kriminal su opšteprošireni u regionu i takodje predstavljaju prepreku za demokratski, društveni i ekonomski razvitak Srbije“, navodi se u nacrtu rezolucije o Srbiji.

Takodje se izražava nada da će ključna, za vladavinu prava i temeljnih sloboda vezana poglavlja 23 i 24 pregovora o članstvu s EU, biti otvorena rano ove godine.

Pregovori o poglavlju 35, koje obuhvata normalizaciju s Prištinom, „od bitnog su značaja za napredovanje Srbije ka uključivanju u EU“, navodi se u tekstu.

„EP smatra da je potpuna normalizacija odnosa Srbije i Kosova važan uslov za ulazak Srbije u članstvo EU“, dodaje se u rezolzuciji.

Šef holandske diplomatije Kunders je podvukao da pregovori o poglavljima 23 i 24 o vladavini prava i temeljnim slobodama moraju napredovati uporedo s ostalim poglavljima.

Napredak u poglavlju 35 je, kako je naveo, od suštinskog značaja i s tim u vezi postignuti rezultati su bili značajni otkako su 25. avgusta prošle godine potpisani bitni sporazumi dve strane.

Kunders je rekao da su srpske vlasti ostvarile dobar napredak u reformama, ali da sad EU očekuje da se to „ojača na polju nezavisnosti pravosudja, suzbijanju korupcije i organizovanog kriminala i slobode izražavanja i medija“.

„Srbija je važan partner EU u medjunarodnoj politici i čestitamo joj na predsedavanju Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju 2015, a Savet ministara traži od Beograda da svoju politiku usaglasi sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU“, podvukao je Kunders.

Srbija imala konstruktivnu ulogu u izbegličkoj krizi i EU će pružiti Srbiji tehničku i finansijsku pomoć, stavio je do znanja holandski ministar.

Evropski komesar za proširenje, Johanes Han, ocenio je da Srbija napreduje na putu ka EU posebno u sprovodjenju ekonomskih i strukturnih reformi, razvija dobre susedske odnose, ostvaruje rezultate u preustrojstvu svoje javne uprave i jačanju pravne države, kao i u odnosima s Kosovom.

Srbija, rekao je on, mora osnažiti napore u suzbijanju korupcije i organizovanog kriminala, omogućavanju slobode izražavanja.

Evropski komesar je rekao da je oduševljen nedavno predstavljenim planovima Srbije da još više pospeši poštovanje manjinskih prava.

„Na mene je vrlo upečatljiv utisak ostavio način na koji su Srbija i srpski gradjani postupali prema masovnom prilivu izbeglica, i to u veoma teškim uslovima i uz potpuno poštovanje temeljnih vrednosti EU“, istakao je Han.

Izveštač za Srbiju Dejvid Mekalister je istakao da je Srbija krajem prošle godine otvaranjem dva poglavlja u pregovorima o članstvu s EU učinila veliki korak na putu u članstvo Unije, zahvaljujući sprovedenim reformama i napretku u dijalogu s Prištinom.

Mekalister je posebno pozdravio srpsku ministarku za evropske integracije Jadranku Joksimović koja je prisustvovala raspravi o Srbiji u EP.

On je istakao da rezolucija podvlači bitnu važnost vladavine prava, jamčenja za nezavisnost pravosudja, kao i jačanja bitke protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Sloboda medija je temeljni sastavni deo demokratije, podvukao je Mekalister, a regionalna saradnja i rešenost Srbije da podstiče pomirenje su od bitnog značaja za put ka EU.

Mekalister je takodje podvukao da sporazumi u dijalogu Beograd-Priština moraju biti sprovedeni.

Evropski parlamentarci u rezoluciji „podvlače da je snažno sprovodjenje zakona i politika ključni pokazatelj uspeha u procesu uključivanja“ Srbije u strukture Unije.

Oni pozdravljaju napredak Srbije u pospešenju uslova poslovanja, smanjivanju budžetskog deficita i usvajanju zakona o radu i politici zapošljavanja, a vlasti u Beogradu podstiču da poboljšaju klimu za investicije i obezbede zaštitu stranih ulaganja.

Takodje ističu da je, uz priznanje za napredak u preustrojstvu javnih preduzeća, bitan dalji pomak i uvid u proces privatizacije, što mora biti usaglašeno s „pravnom tekovinom“ EU.

U nacrtu rezolucije EP se „pozdravlja konstruktivno postupanje Srbije u imigracionoj krizi“ i „predočava da je Srbija suštinski važan partner od pomoći EU na Balkanu, pa je otud nužno da EU Srbiji doznači sredstva i odgovarajuću finansijsku pomoć“.

Parlament EU poziva vlasti u Beogradu da „ulože snažnije napore i postepeno usaglase svoju spoljnu i bezbednosnu politiku s EU, uključujući politiku prema Rusiji“, uz opasku da su „zajednički vojni manevri Srbija-Rusija za žaljenje“.

EP pozdravlja valjane zakone i institucionalni okvir za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda, mada ukazuje na manjkavosti u njihovom sprovodjenju i delovanju posebno kad je reč o zaštiti „ranjivih grupa“.

Takodje „izražava zabrinutost zbog toga što nije bilo napretka u poboljšanju situacije kad je reč o slobodi izražavanja i medija“.

EP „sa zabrinutošću konstatuje da se i dalje vrši politički pritisak koji podriva nezavisnost sredstava informisanja, što za posledicu ima rastuću samocenzuru medija“, i poziva srpske vlasti „da istraže napade na novinare i medije, što je izazvalo oštre proteste Medjunarodnog udruženja novinara“.

U dokumentu EP se podvlači da je parlament EU „ozbiljno zabrinut zbog stalnog ‘curenja’ u medije sadržine tekućih kriminalnih istraga, čime se krši pretpostavka nevinosti“.

U raspravi je velika većina poslanika podržala predlog rezolucije EP, uz podršku daljim reformama i posebno obezbedjenju slobode izražavanja i medija.

Neki madjarski, hrvatski, rumunski i bugarski poslanici su tražili da srpske vlasti još više ojačaju prava manjina.

Hrvatski poslanici su insistirali na rešavanju pograničnih pitanja i nestalih u sukobima 90-tih godina.

Nekoliko poslanika je imalo oštre primedbe na, kako je rečeno, prisiljavanje Srbije da pristane na odvajanje Kosova, iako je tamo Zapad dopustio ustoličenje mafijaške države, dok se sprovodi nasilje nad srpskim življem i istorijskom i kulturnom baštinom.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar