Odnosi Srbije i Hrvatske predstavljaju stožer odnosa na Balkanu

Foto: Beta

Odnosi Srbije i Hrvatske predstavljaju stožer odnosa na Balkanu i utiču na odnose u celom regionu, a preduslov za rešavanje problema Beograda i Zagreba su trajno pomirenje i prevazilaženje nasledja prošlosti, ocenili su danas učesnici konferencije povodom 20 godina diplomatskih odnosa te dve zemlje.

Učesnici skupa u Beogradu su, takodje, naveli da saradnja Srbije i Hrvatske zavisi od političke opcije koja je na vlasti, a da se često ostvaruje pod pritiskom EU, i složili da je ključno pitanje nivoa državnih odnosa rešavanje pitanja sudbine nestalih lica.

Poslednji ministar inostranih poslova SFRJ Budimir Lončar je rekao da se u odnosima Beograda i Zagreba „otvorila nova faza u odnosima koja znači prihvatanje i poštovanje integriteta i suverneiteta“ i koja obavezuje na ravnopravnost i rešavanje svih problema.

Kako je naveo, Jugoslavija je dugo vremena bila nosilac stabilnosti u jugoistočnom delu Evrope i bila priznata kao faktor koji nudi dijalog i traganje za alternativama Hladnom ratu.

„Kada je (Josip Broz) Tito otišao, Jugostavija se našla na raskršću. Tada je trebalo da se iz njegovih rezultata ide dalje u interesu naroda“, kazao je on.

Lončar je naveo da su odnosi Srbije i Hrvatske bili ključni za razvoj odnosa na ovom području, a da sada te dve zemlje imaju „milijardu dolara razmene i manje-više uravnotežen trgovinski odnos“.

Dodao je da demokratiju moramo smatrati „glavnom polugom za stabilnost i zajedničkim prioritetom i okvirom odnosa“.

Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju i nekadašnji ministar inostranih poslova SR Jugoslavije Goran Svilanović podsetio je da je bio u prilici da učestvuje u „otopljavanju odnosa i približavanju“ Beograda i Zagreba, navodeći da je ukidanje viznog režima bila njegova odluka, uz protivljenje Ministarstva spoljnih poslova, te da mu je rečeno da se „takve stvari rade uz reciprocitet“.

„Nekada se stvari pomeraju uz lične odluke. Za razvoj odnosa je potrebna lična hrabrost ljudi, ali i podrška vlade i naroda“, rekao je Svilanović.

On je ocenio da je 2016. bila teška, ali da će sledeća doneti napreak jer postoji spremnost za dijalog, dodajući da „treba da živimo u realnosti i da se složimo da neke dogadjaje vidimo različito“.

Načelnik odeljenja za regionalne inicijative u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije Pavle Janković rekao je da je važno da se sagledaju kakve su preporuke za narednih 20 godina.

On je podsetio da saradnja Beograda sa Zagrebom od 1. jula 2013. nije samo bilateralna, već deo odnosa sa EU, jer je tada Hrvatska postala članica Unije.

„Postoji niz prepreka, kao što su pitanja nestalih lica, neadekvatnih procesuiranja ljudi koji su počinili zločine, pitanja imovine, položaj nacionalnih manjina, državne granice i tako dalje. Svi smo svesni tih problema i važno je da identifikujemo šanse za promenu“, rekao je Janković.

On je ocenio da preduslov za rešavanje bilateralnih problema predstavljaju trajno pomirenje i prevazilaženje nasledja prošlosti, navodeći da je važno uspostavljanje trajnog mira i stabilnosti.

Cilj 26. sesije Igmanske inicijative, pod nazivom „Dve decenije diplomatskih odnosa Srbije i Hrvatske  –  stanje odnosa i otvorena pitanja“ je sagledavanje dostignuća trendova proteklih 20 godina, kao i obnova razumevanja i poverenja, naveli su predstavnici te organizacije.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar