Opšte pogoršanje održivosti medija u Srbiji

Foto: Beta

Indeks održivosti medija u Srbiji za 2015. godinu je 1,8 na skali od četiri, što predstavlja pogoršanje u odnosu na prethodne godine, pokazali su danas predstavljeni rezultati nevladine organizacije Ajreks (IREX).

„Došlo je do pogoršanja opšteg kretanja medijskog sektora u Srbiji i zapravo on je onakav kakav je bio kad je Milošević pao s vlasti. Ovo je jako ozbiljna činjenica koja je dovela do toga da je Srbija po indeksu u grupi sa Azerbejdžanom, Rusijom i Belorusijom“, rekao je organizator istraživanja Indeksa održivosti medija Goran Cetinić u Beogradu. On je naveo da je po kriterijumu slobode govora Srbija dobila ocenu 1,94, da je profesionalno novinarstvo ocenjeno sa 1,5, dok su pluraritet izvora i ekonomska samodovoljnost dobili malo iznad 1,5.

„Negativno je ocenjeno što su prateći akti medijskog seta zakona odloženi, cenzurisanje društvenih mreža, napadi na Peščanik i druge sajtove, pretnje i napadi na novinare i neadekvatne reakcije vlasti, pritisci vlasti da objave gotove informacije“, dodao je Cetinić. Prema njegovim rečima, medijske institucije podrške ocenjene su sa 2,17, a zamera se da su institucije previše koncentrisane u Beogradu i drugim velikim gradovima.

Direktor Radio-televizije Vojvodine (RTV) Srđan Mihajlović istakao je da su javni servisi veoma važan fokus kako bi bio obezbeđen pluralizam i dodao da RTV uvek ide ka tome da proizvodi što više vesti, a da sadržaj bude okrenut ka građanima Vojvodine i Srbije. „Moramo obezbediti taksu tako da procenat naplate bude visok i ako to budemo imali uz restrukturiranje onda možemo očekivati i da medijski sadržaj bude zanimljiv i u Srbiji i u regionu“, naveo je Mihajlović.

Glavni i odgovorni urednik novinske agencije Fonet Zoran Sekulić ocenio je da je održivost medija u Sbiji oksimoron, jer je održivost neodrživa. „Nema jeftinijeg sadržaja od vesti novinskih agencija i ne postoji rad koji je više obezvređen nego rad novinara u agenciji“, dodao je on. Sekulić, koji je i predsednik Upravnog odbora Asocijacije medije rekao je da nema socijalnog dijaloga na nivou profesije, kao ni reprezentativnog sindikata koji bi zastupao interese novinara.

On je ukazao i da je loše što samo sedam odsto stanovništva Srbije kupuje novine, kao i što više ne postoji oditovanje tiraža, već mediji sami treba da ga prijavljuju. „Kad se završi proces registracije medija u avgustu nećemo imati precizne podatke jer je proces registracije dobrovoljan. Ne zna se ni da li će rok za privatizaciju medija zaista biti gotov u oktobru“, naveo je Sekulić.

Urednik obrenovačke televizije Mag Mroslav Paunović kazao je da moguće da ponovo dođe do odlaganja roka za privatizaciju jer „nema rešenja za Studio B, Tanjug ili neku veliku televiziju u Srbiji“. „Mi ćemo da zahtevamo bezuslovan završetak privatizacije, kao i da se odvaja dva odsto iz budžeta za lokalne medije“, rekao je Paunović. On je najavio i da je u saradnji sa 20 lokalnih samouprava za septembar pripremljena zajednička televizijska šema koja će biti emitovana u periodu od 18 do 23 časa.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar