Povratnici u Srbiji bez posla, dokumenta i zdravstvene zaštite

Država, i pored dobre volje, još nije svesna svih problema sa kojima se suočavaju povratnici u Srbiju, koji često nemaju dokumenta, posao, zdravstvenu zaštitu, niti krov nad glavom, pokazalo je istraživanje Beogradskog fonda za političku izuzetnost (BFPE).

Studija o povratnicima po sporazumu o readmisiji, odnosno dobrovoljnom ili prisilnom povratku osoba koje neosnovano borave na teritoriji neke države u Srbiju, urađena je u junu i julu u saradnji sa GIZ-om, a početkom sledeće biće predstavljena javnosti na skupu „Beogradski dijalozi“ u organizaciji BFPE.

Istraživanje je pokazalo da sistem ne „vidi“ povratnike kao specifičnu ranjivu kategoriju stanovništva, koja zahteva poseban pristup, kaže Damjan Malbašić, koordinator programa pri BFPE.

Bez obzira na dobru volju države, koja je od 2009. godine krenula u implementaciju određenih strategija u vezi sa povratničkom populacijom, rezultati na terenu su još na niskom nivou i zavise od kapaciteta lokalnih zajednica da usvoje te mere, kaže Malbašić.

“Povratnici se danas u najvećoj meri oslanjaju na nevladine organizacije, koje im daju besplatnu pravnu pomoć, kao i pojedince koji se bave pitanjem readmisije”, navodi istraživač BFPE.

On ističe da najveći broj povratnika često ima problem sa dobijanjem ličnih dokumenata, a to im potom onemogućava pristup određenim elementarnim građanskim pravima, socijalnoj zaštiti, a imaju problema i pri zapošljavanju.

Malbašić navodi da je, kad je reč o mehanizmima readmisije, primarni prihvat veoma dobro organizovan, budući da postoji i Kancelarija za izbeglice i migracije na aerodromu, kao i uprava MUP-a koja se bavi tim pitanjem, ali se problemi dešavaju kada ti ljudi dođu u lokalne zajednice u koje se nasele.

“Povratnici se prvo suoče sa problemom skućavanja, jer još nisu iskorišćena velika sredstva iz državnog budžeta i međunarodnih institucija za pomoć ljudima za primarno skućavanje ili za popravku i rekonstrukciju kuća”, kaže Malbašić.

Malbašić smatra da je koren pitanja readmisije visoka nezaposlenost u društvu, te da su ranjive grupe, kojima često pripadaju i ljudi koji postanu povratnici, primorane da traže posao van granica Srbije.

“Kada smo razgovarali sa povratnicima, pokazalo se da najveći broj njih ima zelju da se vrati u Nemačku ili druge zemlje EU. Međutim, oni žele i da ostanu u Srbiji koja je njihova zemlja, ali imaju problem sa zapošljavanjem i dok se ne reši to pitanje, povratnici će nastaviti da budu jedna od tema u Srbiji”, zaključuje Malbašić.

Kad je reč o profilu povratnika, oko 82 odsto građana koji su deportovani iz inostranstva u Srbiju su Romi. To je zvanična statistika Komesarijata za izbeglice i migracije, koji se bavi primarnim prihvatom deportovanih ljudi, kaže Malbašić.

Razlog je, navodi, vrlo jasan – Romi su socijalno isključeni u Srbiji, suočavaju se sa eksremnim siromaštvom i diskriminacijom, posebno na polju rada.

Malbašić, takođe, ističe da je jedan od osnovnih problema u vezi sa readmisijom merenje broja povratnika, budući da je istrazivanje pokazalo da ni Srbija ni EU nemaju konačne podatke o broju ljudi koji prelaze granicu.

To je zato što je redamisija pravno neobavezujuća, odnosno povratnici ne moraju da se prijave bilo kom državnom organu po svom povratku u Srbiju. Dodatni problem je i činjenica da centri za socijalni rad još ne primenjuju mere, koje bi mogle da prepoznaju povratnike kao specifičnu kategoriju.

S druge strane, nevladine organizacije predstavljaju sponu između države i povratnika, kaže Malbašić, te ističe da država još nije svesna svih problema sa kojima se povratnici suočavaju kroz sistem.

Studija o potencijalnim migrantima iz Srbije i povratnicima u Srbiju biće predstavljena na skupu “Beogradski dijalozi” koji će, treću godinu za redom, biti održan 13. septembra u organizaciji BFPE.

Migracije i integracija migranata biće najvažnija tema skupa, koji će ove godine biti održan pod nazivom “Tamo i nazad? Razlozi za migraciju i održiva integracija migranata u Srbiji”, a o tome će na govoriti predstavnici vlade i parlamenta, nevladinih organizacija i nezavisnih tela, kao i ambasadori.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.