Radikalizacija političkih prilika na Kosovu pretnja za sve

Foto: Beta

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić ocenio je danas na sednici Saveta bezbednosti UN da radikalizacija političkih prilika i pogoršanje bezbednosne situacije predstavljaju pretnju za sve žitelje Kosova i Metohije, dodajući da su najugroženiji povratnici u nacionalno mešovitim sredinama.

Dačić je na sednici na kojoj je razmotren najnoviji redovni izveštaj o radu Misije UN na Kosovu (UNMIK) na Kosovu, ponovio da je Srbija u potpunosti posvećena dijalogu koji se, uz posredovanje EU, vodi izmedju Beograda i Prištine.

On je ocenio da će odsustvo vladavine prava, suprotstavljeni interesi vladajućih i opozicionih političkih struktura, kao i nedostatak istinske volje da se ispune uslovi koje pred vlasti na Kosovu i Metohiji postavlja međunarodna zajednica, predstavljati destabilizujući faktor u dužem vremenskom periodu.

Ocenivši da je za sticanje šire slike o situaciji u kojoj živi srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na Kosovu nužno da se sagleda i položaj ovih zajednica južno od reke Ibar, Dačić je predložio da to bude uključeno u buduće periodične izveštaje.

On je rekao da Srbija očekuje će UNMIK nastaviti sa sprovodjenjem svog mandata, na statusno neutralan način, u skladu sa rezolucijom SB UN 1244.

Prema njegovim rečima, zanemarivanje ljudskih prava i problema sa kojima se susreću manjinske zajednice širom Kosova dodatno doprinosi njihovom osećaju izolovanosti, zapostavljenosti i bezizglednosti.

On je dodao da svaka vrsta podrške koju Srbija može da pruži potencijalnim povratnicima ostaje nedovoljna ako izostane adekvatno angažovanje Privremenih institucija samouprave u Prištini i lokalnih zajednica, uz aktivno angažovanje medjunarodne zajednice.

Dačić je kao primer naveo izveštaj OMIK-a o Kosovu iz novembra 2015. godine prema kome se od ukupno 479 incidenata na Kosovu, u 310 slučajeva radilo o incidentima usmerenim prema kosovskim Srbima, uključujući u 22 odsto slučajeva povratnike.

Ministar spoljnih poslova Srbije je istakao da samo obećanja nisu dovoljna, dodajući da su potrebne efikasnije mere i konkretni rezultati.

On je ponovio da je više od 220.000 Srba proterano sa svojih ognjišta na KiM, a da je samo 1,9 odsto njih ostvarilo održivi povratak.

„Da li je medjunarodna zajednica digla ruke od povratka Srba i da li će time biti legalizovano etničko čišćenje sa Kosova i Metohije“, upitao je Dačić.

On je izjavio da iznošenje parcijalnih evidencija o napadima na život i imovinu Srba i pripadnika drugih nealbanskih zajednica na izvestan način relativizuje jednu, civilizacijski nedopustivu pojavu, a to je, kako je rekao, progon ljudi samo zato što ne pripadaju većinskoj zajednici.

On je rekao da bi bilo ilustrativno videti statistiku o procentualnom rešavanju zločina i naknadi štete za krivična dela izvršena protiv Srba, uključujući ubistva.

„Želim da podsetim i da izveštaj generalnog sekretara iz aprila 2015. godine u stavu 34. konstatuje da su nerešena imovinska prava i dalje glavni činilac koji ometa napredak u procesu individualnog povratka i u odnosima među zajednicama“, izjavio je Dačić.

Dačić je istakao i da je verski ekstremizam na Kosovu i Metohiji dostigao najviši nivo u regionu, rekavši da je radikalizacija političkih prilika i pogoršanje bezbednosne situacije usled eskalacije političkog i verskog ekstremizma predstavljaju pretnju za sve žitelje Kosova i Metohije.

Prema njegovim rečima, srpski narod na Kosovu garanciju svog opstanka i razvoja vidi u uspostavljanju Zajednice srpskih opština, koja bi artikulisala interese srpskog stanovništva i ponudila institucionalni mehanizam za kolektivno ostvarivanje i zaštitu njegovih osnovnih prava, i doprinela daljoj i bržoj normalizaciji odnosa.

„Očekujemo da Evropska unija nastavi da olakšava naš dijalog sa Prištinom, a Vlada Republike Srbije će, sa svoje strane, bez sumnje, nastaviti da se aktivno angažuje na primeni briselskih dogovora, u interesu mira, stabilnosti i ekonomskog prosperiteta regiona“, izjavio je Dačić.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar