Sankcije EU Rusiji loše utiču na zemlje kandidate
Srbija smatra da evropske sankcije Rusiji imaju loš uticaj na zemlje kandidate pri čemu je ona sama najpogodjenija, a kao poseban problem ističe da filijale ruskih organizacija u EU imaju izuzeća od sankcija, dok u zemljama kandidatima nemaju, preneo je danas briselski portal EurAktiv pozivajući se na dokument koji je označen kao dokument srpske vlade.
Posebno mesto u dokumentu posvećeno je nepovoljnijem položaju firmi u Srbiji koje posluju sa ruskim organizacijama na meti sankcija u poredjenju sa firmama iz EU koje sa njima posluju, navodi se u dokumentu od 24 strane koje su napisali predstavnici NIS-a, a za koji briselski EurAktiv (EurActiv.com) tvrdi da je označen kao dokument srpske vlade.
Autori dokumenta smatraju da efekti finansijskih restriktivnih mera EU nisu uzeti u obzir u trenutku kada su sankcije osmišljavane, pre svega zato što zemlje kandidati za članstvo nisu dovoljno konsultovane i njihovo mišljenje se nije uzimalo u obzir tokom razgovora o propisu EU od 31. jula 2014. kojim su propisane sankcije, i tokom sastavljanja tog dokumenta.
Navodi se da su sankcije od njihovog nametanja u avgustu i septembru 2014. godine uticale na NIS i dve banke koje posluju u Srbiji – Sberbanku i VTB Srbija, koje su filijale ruskih banaka Sberbank i VTB (Vneštorgbank), koje su na meti sankcija.
Sankcije su uticale i na mogućnost NIS-a da dobije kredit i finansiranje.
„Taj indirektni efekat sankcija EU nanosi nenadoknadivu štetu NIS-u i stavlja ga u nepravedno nepovoljan položaj u poredjenju sa bilo kojim konkurentom u EU, uključujujući i one koje su pod kontrolom organizacija na meti sankcija. Zaista, filijale organizacija koje su pogodjene sankcijama i koje su bazirane u EU nisu podvrgnute restrikcijama“, ističe se u dokumentu.
Navodi se da EU, time što ne dopušta srpskim filijalama kompanija pogodjenih sankcijama da imaju isti tretman kao i filijale sa sedištem u EU, nenamerno destabilizuje srpsku privredu i ide nauštrb saradnje u cilju postizanja ekonomskih reformi, što je predviđeno Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju koji je sklopila sa Srbijom.
Prema pisanju EurAktiva, navodi se i argument da Srbija neće moći da ispuni obaveze koje proističu iz Energetske zajednice i procesa pridruživanja EU.
„Ukoliko najveća energetska kompanija Srbije ne može da ispuni obaveze prema EU na vreme, što će iziskivati ulaganja od 550 miliona evra, planovi za pristupanje u oblasti energetike i zaštite životne sredine mogli bi biti izbačeni s koloseka“, navodi se u dokumentu.
Predlog iznet u dokumentu je da se sva izuzeća od sankcija nametnuta ruskim organizacijama koja se primenjuju na filijale registrovane u EU primene i na filijale u zemljama kandidatima.
Kao alternativni predlog navodi se da EU odobre posebna izuzeća koja bi vlasti zemlje članice mogla da odobre kako bi kompanijama poput NIS-a omogućile da se finansiraju u okviru tržišta kapitala EU.
Navodi se da je EurAktiv tražio komentar od evropske komisije, i da je stigao kratak odgovor da zemlje članice jednoglasno donose odluke o sankcijama, što znači da zemlje kandidati nisu konsultovane.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.