Sramota što obim rada sa decom opada

Foto: Beta

Direktor Istraživačke stanice Petnica Vigor Majić ocenio je da je izdvajanje za nauku u Srbiji simbolično i da je to posledica želje da se formalno sačuvaju institucije, ali ne i da se pokrene razvoj.

Majić je za portal Gradski biro rekao da se Istraživačka stanica Petnica već četvrtu godinu bori sa „apsurdnim problemom“.

„Radimo u obnovljenim objektima koji su imovina države, ali ne dobijamo nijedan jedini dinar za staranje i održavanje tog prostora i opreme, tako da praktično sve što dobijemo iz budžeta, a to je na istom nivou kao i pre sedam ili osam godina, nužno ode na održavanje nekretnina, umesto za rad sa mladima, što je osnovna funkcija Petnice“, kazao je on.

Prema Majićevim rečima, to je deo „dominantne filozofije da je važno imati institucije, ali da je njihova aktivnost najmanje bitna“.

„Petnica je trenutno vodeća institucija ove vrste u Evropi i nama dolaze stručnjaci i nastavnici iz Izraela, Francuske, Slovenije, Turske, Hrvatske sa zahtevom da ih mi obučavamo. A nas je sramota što nam obim rada sa decom i nastavnicima iz Srbije polako opada, jer jednostavno nemamo novca za takve programe“, kazao je on.

Govoreći o budućnosti nauke u Srbiji Majić je rekao da naučna zajednica „mora da shvati da nema drugog izbora“ osim borbe za svoje veće i organizovanije učešće u evropskim i medjunarodnim programima.

„Usudjujem se da iznesem i svoj utisak koliko je upravo u akademskim krugovima strahovito ukorenjen vrednosni sistem nezameranja koji guši neophodnu kritičnost i favorizuje uspon mediokriteta, a što za neposrednu posledicu ima gubljenje najvrednijih ljudi“, rekao je Majić.

Prema njegovim rečima, budućnost nauke u Srbiji najviše zavisi od uspešnosti približavanja Evropskoj uniji i od tempa ekonomskog razvoja zemlje, dakle od rasta standarda života, što su ključni faktori usporavanja odliva stručnih kadrova koji čine domaću nauku.

On je ocenio da su siromaštvo i nedostatak poverenja u razvoj, lična nesigurnost i slabosti u tri važne sfere života – kvalitetu obrazovanja, zdravstvene zaštite i bezbednosti, glavni generatori odlaska produktivnih i perspektivnih naučnih radnika.

„Važan činilac je i stanje na univerzitetima gde se najvažnije promene još nisu desile. Strategija, kao i bilo koji drugi dokument, ništa ne garantuju sami po sebi. To su papiri koji mogu da se primenjuju više ili manje uspešno i to u mnogome zavisi i od organizovanosti i efikasnosti same naučne zajednice koja je još slaba, nepovezana i opterećena odnosom prema državi kao prema moćnom monarhu koji ima moći da ukazuje milost potčinjenima“, rekao je Majić.

On je istakao da je važno da se svi sektori domaće nauke koji imaju konkurentnog i produktivnog potencijala osnaže i ohrabre da svoje projekte i aktivnosti plasiraju na šire prostore nego što su granice Srbije i da što manje budu zavisne od milosti pojedinaca u vlasti.

„Time će postati i atraktivniji za mladje generacije i tako jedino mogu osigurati kvalitetne uslove za sopstveni rad i razvoj“, naveo je Majić.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar