Srbija energetski neefikasna, ali na dobrom putu da to postane

Srbija i u ovu zimu ulazi sa niskim nivoom energetske efikasnosti, a građani zbog nedovoljnog ulaganja u izolaciju objekata, iako sa znatno nižim standardom nego oni u EU, troše dvostruko više energije nego stanovnici razvijenih zemalja EU.

Foto: Beta

Foto: Beta

BEOGRAD – Srbija i u ovu zimu ulazi sa niskim nivoom energetske efikasnosti, a građani zbog nedovoljnog ulaganja u izolaciju objekata, iako sa znatno nižim standardom nego oni u EU, troše dvostruko više energije nego stanovnici razvijenih zemalja EU.

Da energiju „bacamo kroz prozor“ govori i podatak da je potrošnja električne energije po jedinici stambene površine kod nas u samom vrhu u Evropi i iznosi oko 200 kilovat časova, a u zemljama EU u proseku 140 kilovat časova.

„Vaš novac prosto curi, jer niste energetski efikasni“, ističu strani stručnjaci za energetsku efikasnost i ukazuju da bismo merama energetske efikasnosti mogli da uštedimo 30 do 40 odsto energije, koju inače uvozimo u iznosu od oko 30 odsto.

Najviše energije troše potrošači u javnom i privatnom sektoru, posebno u neizolovanim zgradama i kućama bez fasade, koje se neretko mogu videti posebno na jugu Srbije, dok se manje energije troši u industriji i privredi, jer su, nažalost, nerazvijene, ali se i tu veliki deo energije troši neracionalno.

Srbija je, po evropskim direktivama, preuzela cilj da do 2018. godine smanji finalnu potrošnju energije za devet odsto u odnosu na 2008, kada je potrošnja energije kod nas iznosila oko 10 miliona tona ekvivalentne nafte.

Pomoćnik ministra energetike Miloš Banjac izjavio je Tanjugu da će Srbija uspeti da ispuni taj cilj i da smo već na dobrom putu da to postignemo, kao i da nikakve velike projekte nije potrebno realizovati da bismo došli do tog cilja.

„Jedna od mera kojom ćemo to postići je energetsko označavanje uređaja, što kod kupaca ima takav efekat da će svako da kupi malo skuplji proizvod koji je energetski efikasniji, posebno kada se zna da svaka energetski efikasnija klasa uređaja donosi uštedu energije do 10 odsto,“ rekao je Banjac.

On je ukazao da se energetska efikasnost javnih zgrada širom Srbije podiže i kroz realizaciju projekata koji se finansiraju iz Fonda za energetsku efikasnost, čiji je budžet ove godine iznosio 180 miliona dinara, a sledeće godine će biti isto toliko.

Upravo se završava 11 projekta na školama, zdravstvenim centrima i javnim zgradama u raznim delovima Srbije, u koje je iz tog fonda uloženo 90 miliona dinara, na osnovu prvog javnog poziva, naveo je Banjac.

On je najavio do kraja sepmbra raspisivanje još jednog javnog poziva za korišćenje preostalih 90 miliona dinara iz Fonda, po dosta jednostanijoj proceduri zasnovanoj na energetskim pasošima objekta, a do kraja godine je u planu i potpisivanje ugovora o finansiranju.

Banjac je najavio i da će uskoro biti potpisan prvi ugovor za punjenje tog fonda iz donacije vredne pola miliona dolara, koje će se koristiti 2016. godine, s tim što će i lokalne samouprave i država morati da učestvuju sa ukupno 50 odsto vrednosti svakog projketa, koji se na taj način bude realizovao.

Značajnu ulogu u podizanju nivoa energetske efikasnosti u Srbiji očekuje se da će dati i energetski menadžeri, koji su zaduženi da upravljanje i kontrolu trošenja energije u lokalnim samoupravama, preduzećima i drugim institucijama.

Nedavno je oformljen i Centralni registar energetskih pasoša zgrada, kojim je uspostavljena energetska sertifikacija tih objekata u Srbiji, a u planu je i izrada strateškog projekta Nacionalna tipologija javnih zgrada Srbije, koji će biti osnova za sagledavanje mogućnosti ušteda energije u tim objektima.

Nezavisni konsultant za energetiku Aleksandar Macura rekao je Tanjugu da treba dosta raditi da bi se dostigao cilj da smanjimo za devet odsto potrošnju energije do 2018. i da posebno ima prostora za uštede u domaćinstvima, koja prekomerno troše energiju, što je posledica i niskog životnog standarda građana.

On je predložio da politika energetske efikasnosti u Srbiji ne treba da se zasniva na podršci pojedinačnom menjanju prozora i vrata na kućama već, kada se donose odluke o kapitalnim investicijama, da se obavezno uzmu u obzir mere energetske efikasnosti, bilo da se radi o putevima, mostovima, elektranama ili industrijskim postrojenjima i da tako izbegnemo velika rasipanja energije.

Potom treba raditi na energetskoj standardizacija objekta, električnih i uređaja za sagoravanje drveta, a država mora da pomaže i subvencioniše najugroženija i najneefikasnija domaćinstava da štede energiju, rekao je Macura, koji je naglasio da je najvažnije podići informisanost građana o značaju energetske efikasnosti, osmisliti bolji pristup finaninsiranju tih projekata i podići motivaciju nadležnih u javnim objektima da se smanji potrošnja energije.

Jedna od mera za povećanje energetske efikasnosti je naplata grejanja po utrošku, za koju su, ističu stručnjaci, potrebni sistemski pristup, fazni prelazak i ozbiljna ulaganja u izlaciju stambenih objekata ili će potrošači morati da plaćaju još veće račune za grejanje nego ranije, što su već dešava u nekim gradovima u Srbiji.

Gradske vlasti u Beogradu su procenile da bi naplata grejanja po utrošku bila najoptimalnija u glavnom gradu, koji čini 50 odsto toplotnog konzuma Srbije, ali da je za to potrebno pet do sedam godina, jer 60 odsto zgrada ne ispunjava najmodernije standarde izolacije, pa bi oko 40 odsto Beograđana, po tom novom sistemu naplate, ako bi se odmah uveo, morali da plaćaju značajno više račune za grejanje.

Kada je reč o privatnim kućama, stručnjaci za energetsku efikasnost ističu da su one kao ljudi, i da pokazuju najbolje performanse, kada im se posveti najviše pažnje.

To potvrđuje i eksperiment merenja energetske efikasnosti kuća sproveden u EU, u okviru koga je dokazano da se potrošnja energije zimi u  porodičnim kućama može smanjiti i za 50 odsto, a račun za energente prepoloviti, ako su zidovi i krov dobro izlovani.

Idealno bi bilo da zidovi budu zaštićeni kamenom vunom debljine 20 centimetara, a potkrovlje kuće staklenom vunom debljine 25 centimetara, a takva izolacija zimi zadržava toplotu, ali ne i vlagu, a leti hladnoću i dobar je protivpožarni marterijal i zaštita od buke.

Ta investicija bi u zemljama EU iznosila oko 6.000 evra, ali bi uštede samo na gasu tokom jedne grejne sezone bile oko 600 evra, jer se potrošnja gasa prepolovi sa oko 1.400 kubika na oko 700 kubika, pa je utvrđeno da bi se takva investicija vratila već za četiri do pet godina.

U Srbiji se u modernim preduzećima, tržnim centrima i takozvanim „pametnim zgradama,“ u kojima se potrošnjom energije upravlja na savremeni, centralizovan način, neretko ugrađuje energetski efikasna oprema i uređaji savremenih proizvođača.

Projekti uštede energije u Srbiji, osim direktnih finansijskih koristi za državu i građane i povećanja komforta stanovnika, važni su i zbog dostizanja standarda EU, u kojoj je izolacija objekata obavezna i gde je, inače, plan da se uz mere energetske efikasnosti uštedi 40 do 190 milijardi dolara do 2020. godine, i da se zahvaljujući tome BDP Unije poveća za 0,25 do 1,1 odsto.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake