Srbija od 1992. izgubila više od 600.000 stanovnika

Srbija ima negativan prirodni priraštaj od 1992. godine, od tada izgubila je više od 600.000 stanovnika i sve to utiče na poremećenu starosnu strukturu, izjavila je danas rukovodilac Odseka za demografiju Republičkog zavoda za statistiku Srbije Gordana Bjelobrk.

Foto: Nemby0070/Pixabay.com

Foto: Nemby0070/Pixabay.com

„Svake godine Srbija gubi jednu opštinu od 35.000 stanovnika“, rekla je Bjelobrk u emisiji „Okruženje“ u produkciji Centra za demokratiju i pomirenje u jugoistočnoj Evropi- CDRSEE i dodala da je u Srbiji sve više starih, a sve manje mladih koji su tu i koji ne žele ili ne mogu da rode.

„Ako se odluče da rode, prosečan broj dece na jednu ženu je 1,4, a treba da bude 2,1, da bi se obezbedilo prosto obnavljanje stanovništva, da nas ima onoliko koliko nas je bilo“, rekla je Bjelobrk.

Kaže i da, nažalost, ako se krene od nataliteta, mortaliteta i migracije, Srbi će biti stariji za tri godine i prosečna starost biće 46 godina, svaki četvrti stanovnik biće stariji od 65 godina i biće nas negde oko 6,5 miliona, „uz najbolje pretpostavke“.

Miljenko Brekalo sa Instituta društvenih nauka u Zagrebu kaže da je depopulacija sela u Hrvatskoj bila karakteristična za “60. i “70. godine, kada su ljudi odlazili u grad i tražili posao, a jedan deo populacije odlazio u inostranstvo, na takozvani privremeni rad, sa koga se većina nije vratila.

S druge strane, kaže Brekalo, poslednjih 20 godina, trend depopulacije prisutan je i u gradovima, iz više razloga, jedan deo privrednih preduzeća je stradao tokom ratnih razaranja, zatim proces privatizacije je uništio određen broj privrednih subjekata i ljudi su ostali bez posla, a industrijski rad nije na predviđenom nivou.

„Usled toga, jedan deo naroda otišao je u inostranstvo, ili je još uvek nezaposlen. Čim nemate materijalnih sredstava za život, ne zasnivate porodicu, onda nema ni novorođenih i to je negativan trend koji će imati velike posledice u Hrvatskoj, ali i u okruženju situacija je identična“, smatra Brekalo.

Univerzitetski profesor Miroslav Doderović iz Crne Gore, s druge strane, kaže da je Crna Gora po statističkim podacima izuzetak u regionu, da ima pozitivne pokazatelje, kada je u pitanju prirodni priraštaj i u prethodnim decenijama konstituisala se kao održivi demografski sistem, koji se nalazi u demografskoj ravnoteži.

„Mi smo, zajedno sa Kosovom, izuzetak u celom regionu. Crna Gora u prethodnim decenijama svrstavala se u zemlje sa visokim natalitetom i to možemo objasniti tradicionalnim faktorima, bila je poželjna višečlana porodica, zbog različitih istorijskih, političkih i vojnih razloga“, smatra profesor.

Dodaje da je takođe Crna Gora jedina od bivših republika Jugoslavije koja nije doživela neposredna ratna razaranja, imala je političku stabilnost i svi ti faktori su, smatra, uticali pozitivan prirodni priraštaj.

Damir Josipovič sa Instituta za narodna pitanja iz Slovenije rekao je da se u njegovoj zemlji očekuje, za 20-30 godina, jedna stagnacija stanovništva, ali naglašava da će se bitno promeniti struktura.

„Udeo starijih osoba bitrno će porasti, dok će se udeo mlađih od 15 godina bitno smanjiti, zato što dolazimo u novi ciklus relativno malobrojnih generacija koje mogu da očekuju da će imati decu“, kaže Josipovič.

Ukazuje i da se promenila definicija broja stanovništva i da se više u stalno stanovništvo ne ubrajaju „gastarbajteri“ i da je sada princip uobičajenog prebivališta.

Istraživanje agencije IPSOS pokazalo je da više od 80 odsto građana država u regionu označava problem bele kuge kao izrazito značajno društveno i nacionalno pitanje, a posebno visok stepen značaja ovoj temi pridaje se u Srbiji i Hrvatskoj.

Građani takođe smatraju da politički establišment poklanja premalo pažnje tom pitanju i u tom pogledu javnost u Srbiji i Hrvatskoj ponovo je najkritičnija prema svojim vladama.

(Tanjug)

Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

Ostavite komentar