Srbija otvara prva dva poglavlja višegodišnjih pregovora sa EU

Foto: Beta

Srbija će u ponedeljak 14. decembra, gotovo dve godine nakon formalnog pokretanja pristupnih pregovora sa EU, otvoriti i prva dva poglavlja, posvećena finansijskoj kontroli i normalizaciji odnosa sa Kosovom, a tok pregovora donekle se razlikuje od prethodnih slučajeva zbog promena u strategijama proširenja, ali i specifičnosti Srbije koja istovremeno sprovodi normalizaciju odnosa s Prištinom.

Procedura pregovora za Srbiju najsličnija je onoj koja se primenjuje za Crnu Goru, budući da je uoči početka pregovora za ove dve zemlje uvedeno pravilo da se poglavlja 23 i 24, o pravosudju, bezbednosti i ljudskim pravima otvaraju medju prvima, zatvaraju medju poslednjima, i da eventualni zastoj u ta dva poglavlja može uticati na celokupan tok pregovora.

Srbija medjutim ima dodatnu specifičnost, a to je poglavlje 35 koje nosi naziv Ostala pitanja. Za Srbiju će to biti poglavlje u kojem se prati normalizacija odnosa sa Prištinom odnosno primena sporazuma. Ovo poglavlje će za Srbiju imati poseban značaj, u istoj ravni sa poglavljima 23 i 24, što je i zvanično objavljeno.

U Delegaciji EU u Srbiji za EurAktiv je rečeno da poglavlje 35, iako u slučaju Srbije nije tipično, prati proceduru koja je „u skladu sa pregovaračkim okvirom i zasnovana je, mada je ne odražava do detalja, na proceduri za druga poglavlja“, pa su za njega održana i dva skrininga, eksplanatorni i bilateralni, 22. januara i napravljen je izveštaj sa skrininga, kao i zajednička pregovaračka pozicija EU koja je prema registru Saveta EU podneta 30. novembra.

Insistiranje na tri ključna poglavlja se zaista i primenjuje, što pokazuje i slučaj poglavlja 32 – finansijska kontrola, za koje je Srbija zeleno svetlo za otvaranje dobila u maju 2014, a pregovarački okvir je prema registru dokumenata Saveta EU podnela u avgustu te godine. Medjutim čekalo se da Srbija bude spremna za otvaranje nekog od ključnih poglavlja, pa će sada biti otvoreno zajedno sa poglavljem 35.

Prema informacijama šefice pregovaračkog tima Tanje Miščević, u toku su i pripreme za otvaranje poglavlja 23 i 24, što doskora nije bilo moguće jer je Srbija morala da ispuni uslove za otvaranje, takozvano merilo, odnosno da podnese akcione planove u kojima jasno iznosi plan izmena kako bi se u potrebnoj meri uskladila sa standardima EU.

Dužinu pregovora teško je predvideti jer to zavisi od spremnosti same zemlje, uskladjenosti sa EU, brzine ispunjavanja postavljenih uslova za otvaranje ili zatvaranje poglavlja, ali i od eventualnih bilateralnih sporenja sa nekom članicom EU koja može da blokira tok pregovora pošto o svakom novom koraku odlučuju sve članice.

To je iskusila Hrvatska kojoj je Slovenija blokirala pregovore mesecima zbog teritorijalnog spora, ali i Makedonija koja je postala kandidat 2005. godine ali ne može da otvori pregovore uprkos preporukama Evropske komisije da je spremna, zbog spora oko imena sa Grčkom.

U slučaju Srbije za sada nema naznaka da bi bilateralni spor takvog tipa mogao da uspori pregovore, ali normalizacija odnosa sa Kosovom često poprima političku dimenziju s obzirom da članice nemaju jedinstven stav prema nezavisnosti Kosova, jer pet zemalja EU Kosovo ne priznaje, ostale priznaju a nekima je to jedno od prioritetnih pitanja.

Pregovori Hrvatske trajali su šest godina. Crna Gora je pregovore pokrenula 2012. i do sada otvorila dvadesetak od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja, a dva je privremeno i zatvorila. Turska koja je počela pregovore 2005. specifičan je slučaj jer medju članicama EU ne postoji konsenzus da toj zemlji treba dati evropsku perspektivu, koja je Zapadnom Balkanu jasno data.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar