Srbija pamti: Dve decenije od stradanja srpskog naroda u „Oluji“ (Video)

Danas se navršava 20 godina od početka hrvatske vojno-policijske akcije „Oluja“ u kojoj je avgusta 1995, prema podacima dokumentacionog centra „Veritas“, poginulo i nestalo 1.853 Srba a proterano najmanje 220.000 stanovnika nekadašnje Republike Srpske Krajine, područja koje je tada bilo pod zaštitom Ujedinjenih nacija.

U akciji koja je počela 4. avgusta, oko 130.000 pripadnika oružanih snaga Republike Hrvatske, uz podršku NATO, kao i jedinica Hrvatskog veća odbrane (HVO) i Armije BiH (ABiH), osvojili su glavni grad nekadašnje RSK Knin 5. avgusta 1995. Slab otpor pružalo je oko 40.000 pripadnika Vojske RSK i oko 10.000 iz oružane formacije bivše Autonomne pokraine Zapadna Bosna, lojalni Fikretu Abdiću.

Foto: Beta

Foto: Beta

U Hrvatskoj se 5. avgust godinama obeležava kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti za akciju „Oluja„, a nedavno je, na zajedničkoj sednici vlade Republike Srbije i Republike Srpske, 5. avgust proglašen Danom žalosti u Srbiji i Republici Srpskoj.

Odluku o napadu na prostor sever Dalmacije, Liku, Kordun i Baniju je na predlog tadašnjeg komandanta sektora Jug hrvatskih oružanih snaga generala Ante Gotovine, doneta na ostrvu Brioni 31. jula 1995. Na tom sastanku državnog i vojnog vrha predsednik Hrvatske Franjo Tuđman je jasno definisao cilj operacije poručivši da treba naneti „takve udarce Srbima da praktično nestanu s ovih prostora“.

U prvostepenoj presudi haškog Tribunala, aprila 2011. bilo je ocenjeno da je „Oluja“ bila udruženi zločinački poduhvat, na čelu s tadašnjim predsednikom Tuđmanom, čiji je „cilj bio prisilno i trajno uklanjanje srpskog stanovništva i naseljavanje tog područja Hrvatima“.

Tribunal je drugostepenu presudu doneo 17. novembra 2012. i njome oslobodio krivice hrvatske generale Gotovinu i Mladena Markača. Oni su oslobođeni krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske krajine 1995, čime je poništena prvostepena presuda kojom je Gotovina bio osuđen na 24 godine, a Markač na 18 godina zatvora.

Žalbeno veće je oslobodilo optužene po svim tačkama optužbe, mada nisu negirani zločini utvrđeni u prvostepenoj presudi.

Među stradalima, prema podacima Veritasa, nalazi se 1.196 (65odsto) civila, od kojih su oko tri četvrtine bili stariji od 60 godina. Među žrtvama je 544 (29 odsto) žena, od kojih su oko četiri petine bile osobe starije od 60 godina. U akciji Maestral koja je bila produžetak Oluje, hrvatske oružane snage u sadejstvu sa Petim korpusom armije BiH, ubile su 655 i prognale oko 125.000 srpskih stanovnika s područja 13 opština u BiH.

Foto: Beta

Foto: Beta

Sa druge strane, Hrvatska će danas obeležiti „Oluju“ kao Dan pobede i Dan hrvatskih branitelja i slaviti „oslobađanje od okupacije“. „Oluja“ će u Hrvatskoj po prvi put biti obeležena vojnom paradom u Zagrebu, na kojoj, uprkos planovima i nadama domaćina, neće učestvovati zapadne zemlje, a u Kninu, tradicionalnom proslavom će pevati Marko Perković Tompson i biti otkriven spomenik prvom hrvatskom predsedniku Franji Tuđmanu.

I dok predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović kaže da veruje da će se 20. godišnjica obeležiti bez podela, hrvatski premijer Zoran Milanović navodi da „Oluja“ za Hrvatsku nije i ne sme biti kontroverzna tema, a otkazivanje učešća saveznica vidi kao sporednu temu, ističući da proslava nije usmerena ni protiv koga. I ministarka spoljnih poslova Hrvatske Vesna Pusić nastoji da objasni da je parada unutrašnja stvar Hrvatske i da izostanak stranih gostiju na tom događaju ne predstavlja diplomatski poraz.

Hrvatski novinar Denis Kuljiš smatra da se „Oluja“ obeležava svake godine u Kninu i da to nikako ne utiče na odnose dve zemlje, ali ističe da vojna parada ne može biti od koristi u međusobnim odnosima i da nije jasno kome se i kakva poruka upućuje.

On smatra da je parada „predizborni manevar“ vlade i vladajuće stranke koji ima i „ratno-huškačke elemente“, jer se demonstrira „nekakva vojna sila koja nema veze sa evropskim prioritetima koje Hrvatska ima kao zemlja unutar NATO“.

I politički analitičar iz Zagreba Žarko Puhovski smatra da je parada nepotrebna i da je reč o pravom rasipanju novca, kako bi se, navodi, hrvatski premijer Zoran Milanović na neki način sakrio od neugodnosti koje bi ga mogle dočekati u Kninu.

Dan žalosti, sirene i crkvena zvona u podne

U Srbiji je danas Dan žalosti povodom obeležavanja Dana sećanja na stradanje i progon Srba u akciji Oluja.

Tačno u podne oglasiće se zvona na svim crkvama Srpske pravoslavne crkve i sirene sa signalom za prestanak opasnosti, čime će biti označen minut ćutanja za žrtve ratova od 1991. do 1995. godine.

U crkvi Svetog Marka u Beogradu, povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale i prognane Srbe, danas u 11 sati biće održan parastos Srbima stradalim u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

Parastos će služiti patrijarh srpski Irinej, a prisustvovaće predsednik Srbije Tomislav Nikolić, članovi Vlade i Skupštine Srbije.

Posle parastosa, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin i delegacija Koalicije udruženja izbeglica, u Tašmajdanskom parku položiće venac na spomen ploču Srbima stradalim u oružanim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije.

U 12 časova krenuće šetnja od crkve Svetog Marka do Centra Sava, gde će biti održana Memorijalna akademija.

Kolona će se kretati pored Narodne skupštine i hotela Moskva, niz Prizrensku ulicu, preko Brankovog mosta do Centra Sava.

U 14 sati u Velikoj dvorani Centra Sava, u organizaciji Koalicije udruženja izbjeglica, biće održana Memorijalna akademija „Oluja – da se ne zaboravi zločin“, na kojoj će biti prikazan film o stradanju Srba i izveden umetnički program.

Na Memorijalnoj akademiji, najavljeno je prisustvo predsednika Srbije Tomislava Nikolića, članova Vlade Srbije i Narodne skupštine, ostalih državnih organa, srpskog patrijarha Irineja i brojnih građana

Ministarstvo kulture i informisanja pozvalo je medijske kuće da se striktno pridržavaju obaveza o obeležavanju Dana žalosti, koje su jasno definisane zakonskim odredbama, prenosi Tanjug.

Parastos, sirene i crkvena zvona za stradale u ratovima 90-ih

U crkvama i hramovina na Kosovu i Metohiji danas je služen parastos nastradalim Srbima u ratovima 90-ih u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a u podne su se u Kosovskoj Mitrovici oglasile sirene za uzbunu i crkvena zvona.

Na taj način i na Kosovu i Metohiji je obeležen Dan sećanja na stradale i prognane Srbe u ratovima 90-ih i obeležen Dan žalosti povodom 20 godina od progona Srba u hrvatskoj vojno-policijskoj akciji „Oluja“.

Parastos u Crkvci svetog Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici služio je protojerej Staniša Arsić koji je podsetio da su u tim ratovima mnogi pobijeni samo za to što su bili Srbi.

„Ovaj dan za čitav srpski narod, za svakog Srbina, za čitavu našu naciju je tužan dan. Na nama je da se molimo Bogu da ne budemo kao što su oni koji su to nama činili“, rekao je on i istakao da se danas molimo i za neprijatelje da ih gospod urazumi i da ih odvrati od nasilja nad  srpskim narodom.

Protojerej Arsić je poručio i da je vreme sećanja na sve nevino nastradale, od najmlađih koji su bili u kolevkama, do najstarijih koji su na nosilima iznošeni iz svojih domova.

Na Kosovu je pre 20 godina utočište našlo oko 4.500 Srba koji su proterani iz Hrvatske u akciji „Oluja“.

Od tog broja danas na severu Kosova, po rečima jednog od prognanih Momčila Arlova iz Gline koji danas živi u Kosovskoj Mitrovici, živi oko 40-ak Srba, dok je 30-ak nastanjeno južno od reke Ibar.

Pridružite se diskusiji o Oluji.

Pročitajte još i:

Ostavite komentar

Ostavite komentar