Srpski hemičari bakterijama uklanjaju ljudski nemar

Otkriće japanskih naučnika da postoji bakterija koja je sposobna da za kratak period razgradi PET ambalažu odjeknula je svetom prošle nedelje, ali malo je poznato domaćoj javnosti da hemičari iz Srbije na sličan način čiste našu zemlju od nafte i njenih derivata i da sa kolegama iz inostranstva stoje rame uz rame.

Foto: PublicDomainPictures/Pixabay.com

Foto: PublicDomainPictures/Pixabay.com

Iako polietilen tereftalat (PET) zagađuje svaki kutak Srbije, kod nas je ključni problem zagađenje zemljišta i vode naftom i njenim derivatima, istakao je u izjavi Tanjugu docent Vladimir Beškoski sa Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Kako objašnjava Beškoski, ekipa tog fakulteta, pod rukovodstvom profesora Miroslava Vrvića, uspešno sprovodi bioremedijaciju i čišćenje zemljišta kontaminiranog naftom i naftnim derivatima na industrijskom nivou, a saradnju ostvaruje sa kolegama sa univerziteta iz Osake, sa Kobo univerziteta, ali i sa jednom ekipom Univerziteta u Kjotou.

„Naša višedecenijska istraživanja, gde smo se trudili da izolujemo mikroorganizme iz životne sredine koji mogu da koriste naftu kao jedini izvor ugljenika i energije, danas primenjujemo na industrijskim razmerama. Upravo na toj liniji naša saradnja s kolegama iz Japana“, rekao je Beškoski.

Tokom bioremedijacije srpski naučnici ne pokušavaju da razlože čistu naftu, već se uglavnom obrađuje zemljište koje je kontaminirano količinom do 30 grama štetne materije po kilogramu zemljišta.

Ako je zagađeno većom količinom dodaje se neorganski supstrat, kao što je pesak, čime se pravi “razblaženje” do 30 grama po kilogramu zagađenog zemljišta.

„Ukoliko imate dobar konzorcijum mikroorganizama, zajedno sa mikroorganizmom koji može to da razloži, onda u nekom razumnom roku, od dva meseca, možete da smanjite koncentraciju na ispod pet grama po kilogramu, odnosno ispod vrednosti koja je propisana zakonom“, objašnjava Beškoski.

U projektu „Jačanje kapaciteta Srbije za analizu i smanjenje dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci u životnoj sredini Srbije“, koji traje već četiri godine, srpski naučnici pokušavaju da izoluju mikroorganizme iz životne sredine, da ih obogate tako da mogu, kada budu vraćeni u životnu sredinu, da razlože štetne supstance, ali za znatno kraći vremenski period.

Njihov zadatak je da unište zloglasne POPs supstance, polihlorovane bifenile (PCB), policiklične aromatične ugljovodonike (PAH), pojedine pesticide.

„Iz naših izučavanja, ali i iz izučavanja brojnih naučnika u poslednjih 300 godina, otkako se radi mikrobiologija, znamo da ne postoji supstanca, pa čak ni zloglasni ksenobiotici, supstance koje su ljudi napravili, koja nije biodegradabilna u nekoj meri“, ističe Beškoski.

Prema njegovim rečima priroda neće dozvoliti da se nešto deponuje u životnoj sredini bez kontrole, već će razviti mikroorganizme koji će koristiti takvu supstancu kao hranu.

„Na nama je da izolujemo i otkrijemo te mikroorganizime, i da ih onda usmerimo da očiste životnu sredinu za nas, a upravo je istraživanje iz Japana na toj liniji“, rekao je Beškoski.

Kada je reč o nedavnom otkriću naučnika sa Univerziteta u Kjotu, koji su uspeli da izoluju mikroorganizam sposoban da koristi PET ambalažu za izvor energije, Beškoski objašnjava da su njegove kolege testirale rast tih mikroorganizama na tankim filmovima napravljenim od polietilen tereftalata pri čemu se pokazalo da može da ih koristi kao jedini izvor ugljenika, odnosno energije i da može da raste na njemu.

Ipak, kako dodaje, to nije prvo takvo otkriće, pošto je 2012. ekipa naučnika iz Sjedinjenih Američkih Država utvrdila da jedna bakterija takođe može da koristi PET kao izvor ugljenika, ali ukupna količina razloženog PET-a bila je znatno manja od istrazivanja čiji su rezultati objavljeni prošle nedelje u časopisu „Science“.

Objašnajvajući otkriće japanskih kolega Beškoski podvlači da je dobra stvar tog mikroorganizma što poseduje dva enzima koji su sposobni da  izvrše depolimerizaciju PET-a, a zatim da ga demineralizaciju, odnosno razlože do ugljendioksida i vode.

„To otkriće otvara nova vrata ka potencijalnoj biodegradaciji ovog toliko opterećujućeg jedinjenja za životnu sredinu. Da li ćemo moći to da uradimo u skorijoj budućnosti, videćemo. Ono što je neophodno jeste da druge grupe istraživača u nezavisnim studijama potvrde da je ovaj mikroorganizam zaista sposoban da razloži PET do nivoa kako su japanski naučnici to izložili“, ukazuje Beškoski.

Kada je reč o bojazni da će novootkriveni mikroorganizmi, posle PET ambalaže „pojesti“ i kompjutere, mobilne telefone i ostale predmete od plastike, Beškoski uverava da je to neosnovano jer takvi mikroorganizmi obitavaju samo dok za njih postoji hrana.

„Kada očište životnu sredinu od štetnih supstanci, oni postaju hrana za druge mikrobe. Naravno, neće moći PET tako lako da se razloži, jer da je to moguće ne bi PET bio problem toliko velike količine koje se deponuju u svetu. Proces će se sigurno realizovati u bioreaktorima, odnosno zatvorenim postrojenjima, i  nikada neće moći da ugroze naše računare, mobilne telefone, garderobu od poliestera…“, zaključio je Beškoski.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar