Sumnjiva procena kapitala Tanjuga

Foto: Beta

Članica Saveta za borbu protiv korupcije Miroslava Milenović izjavila je danas da je vrednost procenjenog kapitala državne novinske agencije Tanjug od 760.000 evra „frapantna cifra“, jer se ne zna kako je urađena ta procena, obzirom da se ne zna šta sve agencija poseduje.

Miroslava Milenović je istakla da se na sajtu Agencije za privatizaciju mogu pronaći finansijski izveštaji o poslovanju Tanjuga samo do 2013. godine i da je u njima navedeno da ne postoje precizni podaci za dva pravna lica Tanjug d.o.o iz Crne Gore i iz Skoplja.

Ona je precizirala da ogranak u Crnoj Gori ne dostavlja finansijske izveštaje od 2006. godine.

„U napomenama izveštaja stoji da su urađeni sa raspoloživom dokumentacijom, šta to znači, to je krajnje neprimereno. Uopšte ne znam kako je urađena vrednosna procena i zato kažem da je 760 hiljada frapantna cifra“, rekla je Miroslava Milenović na tribini u Beogradu pod nazivom „Tanjug: Poslovanje, privatizacija, perspektiva“.

Članica Saveta je upozorila da se zbog netransparetnosti imovine otvara mogućnost da budući kupac bude neko blizak vlasti, ko ima „povlašćene informacije“ o tome šta sve Tanjug poseduje.

„Priča se da tu postoji neka njiva u Makišu, neki stanovi, ali mi to ne vidimo, kao što ne znamo ni na koliko je potpisan ugovor o zakupu zgrade, jer iako je vlasnik država Tanjug ubire prihod od izdavanja“, navela je Miroslava Milenković.

Ona je kazala i da oko 70 odsto prihoda Tanjuga čini novac iz bužeta, a da ostak od 30 odsto najvećim delom čine sredstva od zakupa zgrade u kojoj se nalazi agencija. Istakla je i da 70 odsto rashoda ode na plate zaposlenih.

Prema podacima Saveta za borbu protiv korupcije i sajta „Pištaljka“, Tanjug od države godišnje dobije oko dva miliona evra, odnosno iz budžeta se mesečno izdvaja najmanje 17,5 miliona dinara, a po zakonu, agencija Tanjug je obavezna da državnim organima besplatno dostavlja servis vesti.
Istraživanje „Pištaljke“ koje je trajalo godinu dana, pokazalo je da je Tanjug od države dobijao i više novca, a da su mnogi državni organi dodatno plaćali za posebne usluge agencije.

Prema podacima Uprave za trezor, u prva tri meseca 2014. godine Ministarstvo energetike uplatilo je Tanjugu 170.650 dinara, Kancelarija za Kosovo i Metohiju 241.071,43, a Vladina kancelarija za saradnju s medijima 20.841,45 dinara.

Prema rečima Miroslave Milenović, Tanjug je aprilu 2012. godine uoči izbora dobio pozajmicu u iznosu od 17,5 miliona dinara, koja je vraćena novom pozajmicom u novembru u iznosu od 21,5 miliona dinara.

Ona je podsetila da je Tanjug reagovao na tu informaciju, ocenjujući da je Savet izrekao neistinu.

„Cela priča liči na interesantan vrtlog kao i kod svih javnih preduzeća u kojima se ostvaruje politička kontrola“, rekla je Miroslava Milenović.

Urednik sajta „Pištaljka“ Vladimir Radomirović istakao je da zvanično Tanjugom upravlja Upravni odbor čiji su članovi povezani sa političkim partijama, a koji i dalje rade i primaju platu iako im je pre više od godinu dana istekao mandat.

„Odluke se donose na elektronskim sednicima, koje se svode na to da dobijaju e-mail iz Tanjuga sa dnevnim redom sednice i bez rasprave se donose odluke“, rekao je Radomirović i podsetio da je i direktorki Tanjuga Branki Đukić istekao mandat.

Tribini je prisustvovao i medijski stručnjak iz Slovenije Igor Mekina, koji je kazao da Srbija nije jedinstven slučaj kada su u pitanju mediji u državnom vlasništvu.

„Problemi su slični svuda, samo je razlika u tome što je finansiranje jasno, transparentno, ali ono što je isto to je da je njihova samostalnost uslovna jer ih je osnovala država“, rekao je Mekina.

Podsetio je na slučaj francuske agencije AFP, koja od države godišnje dobija 111 miliona evra i potiv koje je pokrenut postupak zbog nelojalne kokurencije, ali da je Evropska Komisija na kraju zauzela stav da to nije kršenje kokurencije, jer dobro radi svoj posao u službi javnosti.

Vladimir Radomirović je kazao da su na tribinu bili pozvani urednici i novinari Tanjuga, ali da je jutros stiglo obaveštenje da niko neće doći.

„Žao mi je što nisu ovde da se izbore za svoja prava, ali i prava ljudi koji se susreću sa bahatošću vlasti“, rekao je Radomirović.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar