Sutra 13. godišnjica od ubistva Zorana Djindjića
Sutra, 12. marta, navršava se 13 godina od kada je premijer Srbije i lider Demokratske stranke (DS) Zoran Djindjić ubijen ispred zgrade Vlade Srbije.
Zbog organizovanja ubistva premijera na 40 godina zatvora osudjen je bivši komandant „crvenih beretki“ Milorad Ulemek. Na istu kaznu osudjen je i Zvezdan Jovanović, neposredni izvršilac ubistva i bivši Ulemekov zamenik.
Politička pozadina ubistva Djindjića još nije otkrivena.
Djindjić je bio prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije. Vlada na čijem je čelu bio, izabrana je 25. januara 2001. godine.
Za vreme njegovog mandata pokrenut je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi.
Djindjićeva vlada se snažno zalagala za saradnju s Haškim tribunalom za ratne zločine i za vreme te vlade uhapšeno je i tom sudu izručeno nekoliko optuženika, medju kojima i bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević.
U govoru poslanicima Skupštine Srbije januara 2001, Djindjić je poručio da nova vlada želi da od Srbije napravi „demokratsku civilizaciju, odnosno da uspostavi osnovne demokratske temelje“ države.
Djindjić je probleme Kosova i juga Srbije video i prihvatao kao „nasledjene“, one koje je napravila prethodna vlast koja, kako je ocenio, „nije umela da probleme rešava političkim sredstvima“.
„Prepustite nama našu šansu da probamo na naš način. Mi hoćemo novu politiku, da drugim sredstvima rešimo probleme koje vi niste rešili. Od ekonomije do Kosova problemi su katastrofalni, ali ste ih vi napravili. Od ekonomije do Kosova, sve sami porazi“, rekao je Djindjić obraćajući se poslanicima Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke koji su kritikovali program njegove vlade.
„Želimo da pokušamo da uspostavimo vezu izmedju Srbije i Kosova, odnosno Albanaca i Srbije, i da Srbija ima neki uticaj na Kosovu i da pokušamo da pojačamo taj uticaj“, poručio je Djindjić.
Na primedbe da nije patriota, on je odgovarao oštro: „Za mene je patriotizam da moja deca ostanu da žive u mojoj zemlji, da govore maternji jezik, a da ne moraju da idu po belom svetu trbuhom za kruhom. Patriotizam je to da cene moju zemlju, da ja sa svojim pasošem mogu da idem ponosno preko bilo koje granice. Za taj patriotizam će se ova vlada zalagati i mi smo u ovom smislu velike patriote“.
Djindjić je jedan od osnivača DS-a u kojoj je bio predsednik Izvršnog odbora, a od januara 1994. do ubistva bio je predsednik DS.
Djindjić je bio prvi, posle 1945. godine, nekomunistički gradonačelnik Beograda, izabran u februaru 1997. kao kandidat koalicije „Zajedno“. S te dužnosti je smenjen sedam meseci kasnije, na zahtev koalicionog partnera SPO.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.