Svaki peti nastavnik u Srbiji smatra da je zlostavljan na poslu

Gotovo 20 odsto prosvetnih radnika suočilo se sa zlostavljanjem na radu, a 11,5 odsto zaposlenih u školama priznaje da najmanje dva puta nedeljno trpi neki oblik mobinga.

Kada procene da su žrtve zlostavljanja, samo 41,9 odsto zaposlenih traži pomoć – uglavnom od direktora škole i predstavnika sindikata, a mnogo ređe od Ministarstva prosvete.

Foto: Beta

Foto: Beta

Ovi podaci sadržani su u rezultatima istraživanja tima stručnjaka u sastavu Svetlana Čizmić, Ivana B. Petrović i Milica Vukelić, sa Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Istraživanje je deo projekta koji finansira Ministarstvo prosvete, a rezultati su predstavljeni na međunarodnom skupu nedavno održanom na Učiteljskom fakultetu u Beogradu, u organizaciji Instituta za pedagoška istraživanja.

Od ponuđenih mogućnosti oblika zlostavljanja, ispitanici su najčešće navodili širenje glasina i tračeva o njima (14 odsto, uz napomenu da se to događa najmanje jednom mesečno) zatim ignorisanje njihovih stavova i mišljenja (8,6 odsto) i preterano kontrolisanje rada (8,5 procenata).

Među ispitanicima je bilo 72 odsto žena. Oni koji su se izjasnili da su žrtve mobinga, kazali su da im se to odrazilo na pogoršanje zdravlja i da su pomišljali da napuste radno mesto.

Inače, pod terminom zlostavljanje na radu podrazumeva se ne samo psihološki pritisak nadređenih, već i kolega. Negativna ponašanja mogu biti suptilna, poput prikrivanja informacija i ignorisanja, pa do fizičkih pretnji.

– Imajući u vidu specifičnosti i osetljivost društvene uloge obrazovnih institucija, u školama mora da vlada „nulta tolerancija” prema svim oblicima zlostavljanja. Direktori su ključna poluga u prevenciji zlostavljanja i zato obuka u ovoj oblasti mora da bude deo profesionalnog usavršavanja direktora škola – ističe Svetlana Čizmić, jedna od autorki istraživanja.

To znači, slažu se autori studije, da direktori škola treba da budu zaduženi za edukovanje zaposlenih o prepoznavanju zlostavljanja na radu, reagovanju na prve signale i stvaranju klime u školi u kojoj dominiraju saradnja, podrška i tolerancija.

Istraživači kažu da prevencija mora da obuhvati ne samo rad na poboljšanju međuljudskih odnosa u kolektivu, već i na zlostavljanje zaposlenih od strane roditelja i učenika, tako što će učenici i roditelji učiti kako da komuniciraju sa nastavnicima.

Milorad Antić, potpredsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije, kaže da su pritužbe na mobing koje stižu na adresu ovog sindikata maltene svakodnevne.

– Samo u poslednjih mesec dana poslao sam dva dopisa direktorima i školskim odborima zbog zlostavljanja na radu dveju koleginica. Jedan direktor je promenio svoje ponašanje, a šta će biti sa drugom koleginicom ne znam – kaže Antić i dodaje da su u većini slučajeva na meti starije ili neudate učiteljice i nastavnice, a da pritiske uglavnom trpe od direktora, koji su najčešće muškarci.

Naš sagovornik, koji je i i predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograda, dodaje da zaposleni koji smatraju da su izloženi mobingu najčešće ne žele da podnesu tužbu, u strahu da će, ukoliko slučaj dođe do suda, trpeti još veće maltretiranje. Ponekad, ako se odluče da izađu u javnost imenom i prezimenom, obraćaju se medijima, a bilo je i slučajeva da su delili letke, kako bi se javnost upoznala sa onim što ime se dešava u školi.

– Do zlostavljanja na radu najčešće dolazi kada se ukazuje na nepravilnosti u radu direktora ili kolega ili kada se progovori o nepravilnostima prilikom prijema u radni odnos ili davanja ocena đacima – kaže Antić.

Navodeći primere mobinga, Antić nabraja: „direktori prete zaposlenom da će ga proglasiti tehnološkim viškom, oduzimaju mu radne zadatke ili razredno starešinstvo. Takođe, ima i onih koji preterano kontrolišu radnike (vreme dolaska i odlaska sa posla) ili onog ko im je na meti prozivaju na nastavničkom veću, komentarišu kako ne zna da drži čas, sumnjaju u ocene koje daje…

(Sandra Gucijan, „Politika“)

Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

  • Stankovic

    Odlično da ste pokrenuli temu mobinga na poslu. Zlostavljanje na poslu je izuzetno prisutno i može da dovede do ozbiljnih posledica po mobingovanu osobu. Ne samo da će poželeti da napusti ili napustiti posao već to može da ide i do samoubistva. Potrebno je što više u medijima pričati o mobingu, angažovati stručnjake iz te oblasti, jer je mobing veliki problem. Mobing postoji u prosveti, ali je izuzetno zastupljen u zdravstvu. Treba edukovati zaposlene koji doživljavaju mobing na poslu kome da se obrate. Normalno da im treba uliti snagu da se bore protiv mobera, jer to jeste teško. Moberi su osobe na vlasti, a uposleni se boje da izreknu istinu o postupku nadređenih. Bilo da je to načelnik, direktor… Sem toga, ti nadređeni su moćni ljudi koji zastraše okolinu ili je potkupe, pa ko će onda žrtvi mobinga da bude svedok sa istinitim svedočenjem protiv nadređenog. Ljudi se plaše. Treba edukovati i sudove i sudije koji će sigurno rešavati takve procese. Još jednom pozdravljam ovu vašu akciju u borbi protiv mobinga. Nisam usamljena.

Ostavite komentar