Svilanović: Pridruživanje EU za nas suštinski drugačije nego za Hrvatsku

Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović izjavio je danas da je proces pristupanja Evropskoj uniji (EU) za Srbiju i druge zemlje regiona koje čekaju na članstvo, samo formalno isti kao za Hrvatsku, ali da je suštinski drugačiji zbog okolnosti u regionu, ali i u EU. 

„Posle ulaska Hrvatske, jedan model pridruživanja je završen“, izjavio je Svilanović na skupu (Re)Balkanizacija Zapadnog Balkana u organizaciji Centra za spoljnu politiku i Fondacije Hans Zajdel (Hanns Seidel).

Kao ključne različitosti regiona u odnosu na zemlje koje su do sada pristupile, uključujući Sloveniju i Hrvatsku, naveo je spor oko imena Makedonije, nedovoljnu funkcionalnost Bosne i Hercegovine i proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine, istakavši da ih je poredao po značaju, počev od najvećeg izazova. 

Naveo je da se specifičnost već odrazila u pregovorima sa Srbijom, gde se u poglavlju 35 obradjuje normalizacija odnosa sa Kosovom, i izneo stav da će se nešto slično primeniti kada bude došao red na otvaranje pregovora sa BiH, i da će i ona dobiti svoje poglavlje 35, a to je funkcionalnst države.

EU je takodje drugačija, a Svilanović kao ključne promene navodi krizu iz 2008. od koje se Unija oporavlja ali koja je ostavila traga na ljudima, migracije koje su duboko podelile društva unutar EU i Bregzit koji je probleme izneo na površinu.

Evropa, kako je naveo, prvo mora samu sebe da definiše.

U ovom trenutku, smatra Svilanović, na proširenje treba gledati kao na priliku za reforme, iskoristiti za to i pretpristupnu EU pomoć i stručnjake, a naknadno će se videti šta će biti sa pridruživanjem. 

Svilanović je preneo i svoj utisak nakon sastanka zapadnobalkanskih lidera u Parizu sa evropskim liderima  u julu ove godine, oko dve nedelje nakon izglasavanja Bregzita, da mu se činilo da su se lideri dve velike evropske zemlje, Francuske i Nemačke, Fransoa Oland (Francois Hollande) i Angela Merkel, i više radovali od lidera balkanskih zemalja što i u tom trenutku „još neko želi da razgovara o proširenju“. 

Kada je reč o aktivnostima Saveta za regionalnu saradnju, Svilanović je naveo da u 2017. počinju pregovori o invesicionom sporazumu, koji bi trebalo da omoguće da se pored fiskalnih i sličnih podsticaja koje zemlje pojedinačno nude istaknu neke druge mogućnosti regiona. 

On je rekao da je potrebno i jedinstveno tržište rada, kako bi se omogućilo onima koji završe školovanje u jednoj zemlji regiona da rade u drugoj, odnosno prava mogućnost za pokretljivost radne snage.

Šefica Pregovaračkog tima Srbije za pregovore o pristupanju EU Tanja Miščević rekla je da je Evropska komisija u godišnjem izveštaju o napretku regiona dala sivu sliku, „dajući argument onima koji kažu da treba sačekati“ bolja vremena za proširenje, odnosno prvo rešiti „porodične probleme“.

Dodala je da je to pogrešna procena, i da iza te sive slike ide jedno „ali“, odnosno priznavanje odredjenog napretka, kreiranje institucija, donošenje zakona.

„Da li time treba da budemo zadovoljni? Ne, ali to jeste polazna tačka“, navela je ona.

Miščević je rela da je ključni problem koji je istaknut za sve zemlje stabilnost demokratskih institucija, i istakla da to nije smo uslov za pristupanje EU, već za razvoj zemlje.

Kao kratkoročni cilj Srbije ponovila je otvaranje tri poglavlja ove godine.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.