Tribunal u četvrtak izriče prvostepenu presudu Radovanu Karadžiću

Foto: Beta

Haški tribunal izreći će u četvrtak, 24. marta, prvostepenu presudu bivšem predsedniku Republike Srpske i vrhovnom komandantu njene vojske Radovanu Karadžiću.

Karadžić (70), koji je bio i lider Srpske demokratske stranke, optužen je u dve tačke za genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, tokom rata u BiH, 1992-95.

U preostalih devet tačaka, optužnica ga tereti za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje medjunarodnih talaca. Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.

Optužbe protiv Karadžića usredsredjene su na: progon Muslimana i Hrvata širom u BiH 1992-95, koji je u sedam opština imao razmere genocida; kampanju artiljerijskih i snajperskih napada u cilju terorisanja stanovništva Sarajeva tokom rata u BiH; uzimanje osoblja Unprofora za taoce u maju i junu 1995, te genocid u Srebrenici u julu 1995.

Nepravosnažnu presudu Karadžiću izreći će raspravno veće kojim predsedava Ogon Kvon (O-gon Kwon) iz Južne Koreje. Članovi su sudije Hauard Morison (Howard Morisson) iz Velike Britanije i Melvil Berd (Melville Baird) iz Trinidada.

U završnim rečima, u oktobru 2014, tužioci su zatražili da sudije Karadžića proglase krivim po svim tačkama optužnice i osude na doživotni zatvor.

Karadžić, koji se branio sam, zatražio je da bude oslobodjen, tvrdeći da tužioci nisu dokazali njegovu krivicu tokom sudjenja.

Zajedno sa komandantom Vojske RS Ratkom Mladićem, Karadžić je u optužnici označen kao ključni učesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno uklanjanje, putem zločina, Muslimana i Hrvata sa teritorija širom BiH, koje su srpski lideri proglasili svojim.

Pored VRS, u tom poduhvatu učestvovale su, po optužnici, JNA/Vojska Jugoslavije, MUP Srbije i srpske paravojne snage.

Kao „dodatne zločinačke poduhvate“ Karadžića i Mladića, tužioci su naveli terorisanje civila u Sarajevu, zatim „eliminisanje bosanskih Muslimana iz Srebrenice“ i „uzimanje za taoce osoblja Ujedinjenih nacija“.

Učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, zajedno sa Karadžićem i Mladićem, bili su, prema optužnici, i Momčilo Krajišnik, Slobodan Milošević, Biljana Plavšić, Nikola Koljević, Mićo Stanišić, Momčilo Mandić, Jovica Stanišić, Franko Simatović – Frenki, Željko Ražnatović – Arkan i Vojislav Šešelj.

Pored genocida nad Muslimanima u Srebrenici sistematskim ubijanjem oko 7.000 muškaraca, Karadžiću se optužnicom na teret stavlja i genocid nad Muslimanima i Hrvatima u opštinama Bratunac, Brčko, Foča, Ključ, Kotor Varoš, Prijdor, Sanski Most, Višegrad, Vlasenica i Zvornik.

Proces Karadžiću počeo je u Hagu oktobra 2009, ali je tužilaštvo prvog svedoka pred sudije izvelo tek sredinom aprila 2010.

Na kraju dokaznog postupka, u junu 2012, tužioci su tvrdili da su izneli “obilje dokaza” o Karadžićevoj krivici za genocid i progon nesrba.
Tužilac Alan Tiger (Tieger) rekao je tada da je Karadžić pokušao da nasilno stvori „etnički čistu“ srpsku državu sa „što je manje moguće neprijatelja“, odnosno Muslimana i Hrvata, u njoj.

Snage pod Karadžićevom kontrolom u tom cilju su, po tužiocu, do jeseni 1992. prognale stotine hiljada nesrpskih civila sa 70 odsto teritorije BiH, koju je on smatrao srpskom.

Glavni strateški cilj bosanskih Srba – odvajanje od druga dva naroda –  u 20 bosanskih opština bio je ispunjen masovnim ubistvima, deportacijom, nezakonitim pritvaranjem, mučenjem, bezobzirnim razaranjem i drugim zlodelima, tvrdio je tužilac Tiger.

„Dokazano je da je u Srebrenici počinjen genocid i da je optuženi u njemu učestvovao kao vrhovni komandant srpskih oružanih snaga, s namerom da Muslimane delimično uništi kao etničku grupu“, naglasio je zastupnik optužbe.

Kao dokaz, tužilac je citirao Karadžićevu direktivu iz marta 1995. da VRS za civile u Srebrenici „stvori nepodnošljve uslove totalne nesigurnosti bez nade u život i opstanak u enklavi“, što je vojska, po njemu, i učinila.

Nazivajući Karadžića „opsednutim genocidom“, Tiger je tvrdio i da je on odgovoran i za genocid u sedam bosanskih opština u kojima su „hiljade“ ubijene, a desetine hiljada proterane. Kao primere, naveo je logore kod Prijedora, poput Omarske i Trnopolja, u kojima je „ubijanje bilo rutina.

Tiger je naznačio i da dokazi neosporno potvrdjuju da je vojska čiji je Karadžić bio zapovednik duže od tri godine podvrgavala stanovništvo Sarajeva „kampanji terora“ nasumičnim granatiranjem i snajperisanjem.

Tužilac je odbacio i tvrdnju odbrane da pripadnici Unprofora koje su Karadžićeve snage u junu 1995. uzele za taoce zapravo bili zarobljeni kao borci, zato što su se UN stavile na stranu bosanskih Muslimana.

Izvodjenje dokaza protiv Karadžića, tužioci su završili u maju 2012.

Karadžićeva odbrana trajala je od oktobra 2012.  do marta 2014. godine.

Tokom tog postupka, Karadžić je tvrdio da ni u Srebrenici, ni u Bosni i Hercegovini nije bio počinjen genocid nad nesrbima i da su nedokazane sve tačke optužnice protiv njega, jer “nigde nema otisaka mojih prstiju na nedelima”.

„Tužilaštvo nije dokazalo nikakvu moju odgovornost za zbivanja u Srebrenici, niti da je to bio genocid… Na Tužilaštvu je da dokaže ko je ubijao i iz kakvih motiva“, kazao je Karadžić.  

Rekao je da je bilo „ubijanja na ličnoj osnovi, iz osvete“. Broj od oko 7.000 žrtava iz optužnice nazvao je delom „muslimanske propagande“ kojoj je „tužilastvo podleglo“.

Karadžić je negirao i da je postojala „genocidna namera“ da se srebrenički Muslimani unište, kao i da je imao bilo kakva saznanja o zbivanjima u Srebrenici.

Opovrgavao je i postojanje udruženog zločinačkog poduhvata za „trajno“ uklanjanje Muslimana i Hrvata sa teritorija koje su srpski lideri proglasili svojim. Tvrdio je da su nesrpski civili, u skladu sa zakonom, sklanjani sa ratnih područja, ali da im niko nije branio da se vrate.

Govoreći o optužbama za zločine nad civilima u Sarajevu, Karadžić je rekao da „nijedan incident nije dokazan da su ga Srbi počinili“. „Nije dokazano da je Sarajevo bilo civilno područje i da su civili bili ciljani“.

„Vatra je bila obostrana, a da je srpska strana pucala nasumce, Sarajevo bi izgledalo kao Drezden ili Mostar… Sarajevo nije ni ogrebano u poredjenju s tim ruševinama“, tvrdio je Karadžić.

Optužbe za zlodela u logorima širom BiH, Karadžić je takodje odbacio kao nedokazane, tvrdeći da su to bili „istražni centri“ u kojima su bili zadržavani samo „učesnici u oružanoj pobuni“. Nedela su činili pojedinci, ali ne kao „deo državnog sistema“, kazao je optuženi.

Karadžićeva odbrana tvrdila je i da su vojnici Unprofora bili neprijateljski vojnici, a ne taoci, kada ih je VRS zarobila, u maju 1995.

Na polovini sudjenja julu 2012 – posle dokaznog postupka optužbe, a pre Karadžićeve odbrane – raspravno veće odbilo je Karadžićev zahtev za oslobadjanje, zasnovan na njegovoj tvrdnji da tužioci u svom dokaznom postupku nisu dokazali da je kriv.

Sudije su tada utvrdile da su tužioci izveli dovoljno dokaza protiv Karadžića po 10 tačaka optužnice, uključujući i za genocid u Srebrenici, ali su ga oslobodile po tački optužnice za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u drugih sedam opština u BiH.

Na tu odluku žalilo se Tužilaštvo. Apelaciono veće Tribunala kasnije je usvojilo žalbu i odlučilo da je izvedeno dovoljno dokaza i za optužbu za genocid u opštinama.

Završne reči održane su od 29. septembra do 7. oktobra 2014.  

Tokom dokaznog postupka, koji je počeo 10. aprila 2010, tužioci su pred sudije izveli ukupno 195 svedoka, dok su brojna druga svedočenja u spis uveli u pisanom obliku. Ukupan broj svedoka optužbe je 497, po zvaničnoj evidenciji Tribunala.

U Karadžićevu odbranu, iskaze je dalo 248 svedoka. Na poziv raspravnog veća, svedočio je jedan svedok.

U spis je, tokom sudjenja, uvedeno 11.000 dokaznih predmeta, a zapisnik ima 48.000 stranica.

Prvu optužnicu protiv Karadžića za genocid u Srebrenici, Tribunal je podigao krajem jula 1995. Karadžić je, medjutim, ostao na slobodi do 21. jula 2008. kada su ga u Beogradu uhapsile vlasti Srbije.U Hag je izručen 30. jula te godine, a u prvom pojavljivanju pred sudijom Tribunala odbio je da se izjasni o krivici. Po pravilima suda, u spis je bilo uvedeno da se Karadžić izjasnio da nije kriv.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar