U Beogradu danas počinje 6. Bezbednosni forum

U Beogradu danas počinje 6. Bezbednosni forum na kojem će čitav niz političara i eksperata iz regiona i Evrope razgovarati o tome da li će demokratija preživeti krizu svetskog poretka.

Foto: Beta

Foto: Beta

Forum, koji organizuju Beogradski fond za političku izuzetnost, Evropski pokret u Srbiji i Beogradski centar za bezbednosnu politiku, trajaće do 14. oktobra i pokušaće da kroz brojne panele obradi izazove s kojima se Evropa, region i Srbija suočavaju, poput migrantske krize, Bregzita, procesu proširenja EU, novoj bezbednosnoj strategiji evrope…

Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht izjavila je Tanjugu da će se tokom ta tri dana u Beogradu, kroz sučeljene stavove, čuti dosta odgovora i razmišljanja kako prevazići te probleme.

„Kao i obično, očekujemo da će Beogradski bezbednosni forum još jednom ukazati na to da se ovde kod nas razmišlja i na one teme koje su značajne ne samo za ovaj naš mali krug ovde na Balkanu, već i za celokupno covečanstvo“, rekla je Liht.

S njom se saglasio i bivši amabasador SAD u Srbiji, sada predsednik američkog Ist vest instituta, Kameron Manter koji je u izjavi Tanjugu rekao da se nada da će test pred kojim se Balkan nalazi – migrantska kriza, radikalni islam, ekonomski izazovi, pokazati da je odlučan da reši probleme, da bude deo rešenja u budućosti i dokaže da je konflikt, reč koja se često vezuje za Balkan, ostao u prošlosti.

„Zapravo, rekao bih da Balkan može biti mesto gde bi Rusija i Zapad pronašli zajednički jezik. Za to bi trebalo da postoji više poverenja na obe strane, ali videćemo“, rekao je Manter, koji će govoriti na panelu „Nova evropska bezbednosna strategija: EU u svetu i njeni transatlantski partneri“.

Upitan da li bi, zbog događaja u EU, proces proširenja na zemlje Zapadnog Balkana trebalo da se uspori ili ubrza, Manter je rekao da je oduvek verovao da je članstvo u EU najbolji način za Evropljane da izgrade demokratske institucije, pomognu jedni drugima i prosperiraju.

„Zemlje Zapadnog Balkana će samo imati korist iz stalnih napora da se harmonizuju sa zemljama EU. Svakako, ovo nije vreme da se sa tim uspori“, rekao je Manter.

Kada je reč o regionalnoj bezbednosti Manter smatra da regionalna stabilnost na Balkanu ne može biti uspostavljena spolja, već će biti rezultat domaćeg liderstva, konstatujući da Srbija ima veliku šansu da pokaže upravu tu vrstu liderstva.

On je ocenio da Srbija po tom pitanju može da se pokaže kao regionalni lider, da demonstrira velikodušnost prema svojim susedima, da ohrabri trgovinu i investicije u regionu, te da se pozicionira kao model za društveni napredak i toleranciju.

Učesnika specijalnog događaja Foruma „Deset godina: Srbija, NATO, Partnerstvo za mir“, biće zamenik pomoćnika generalnog sekretara NATO za političke odnose i bezbednosnu politiku Dzejms Apaturaj.

On je u izjavi Tanjugu istakao da Srbija i NATO imaju dobre odnose sa otvorenim dijalogom i praktičnom saradnjom, koji se odnose na partnerstvo, a ne članstvo, i da NATO to u potpunosti poštuje.

„Nažalost, malo ljudi je svesno koliko koristi donosi takva saradnja“, rekao je Apaturaj.

Upitan kako ocenjuje poziciju Srbije u regionu i šanse za napredak u procesu pridruživanja EU, Apaturaj kaže da Srbija, uz nastavak pravih reformi, može da nađe svoje mesto u Evropskoj uniji.

„Srbija se nalazi u središtu Zapadnog Balkana. Njen narod deli istoriju i vrednosti s drugim evropskim narodima. Nastavljajući s pravim reformama, Srbija može da nađe svoje mesto u EU“, rekao je Apaturaj.

Profesor zagrebačkog Filozofskog fakulteta Žarko Puhovski, koji će učestvovati na panelu „Razgovor o političkoj nestabilnosti i slabim institucijama u jugoistočnoj Evropi“, ocenio je da mnogi građani zemalja bivše Jugoslavije i dalje prihvataju etničke predrasude, ali ne i njihove eventualne nasilne posledice.

Puhovski je u izjavi Tanjugu rekao da mnogi posmatrači „paniče“ jer veruju da se ponavlja sličan šablon ponašanja na Balkanu za koji veruju da bi, kao i ranije, mogao da dovede i do novog rata.

Ipak, kako je rekao Puhovski, građani više ne veruju svojim liderima u meri u kojoj je to činila prethodna generacija, navodeći primer da ni posle više meseci „zvaničnog jezika mržnje“ između Srbije i Hrvatske, nije bilo nijednog incidenta na jadranskoj obali u koji je bio uključen neki od hiljada srpskih turista.

Puhovski je ocenio i da treba prihvatiti realnost bez ideoloških ili institucionalnih predrasuda.

Jer, ako je dominantna priča da će evroatlantske integracije rešiti sve probleme, činjenica da je Hrvatska član EU, a Srbija nije, mnogo je veća prepreka za savremene odnose između dve nacije nego etnička propaganda, ocenio je Puhovski.

Na sesiji „Dijalog Srbija – Kosovo i evropska budućnost“ učestvovaće direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić koji je za Tanjug izjavio da pitanje statusa Kosova i Metohije ostaje tačka trajnog neslaganja Beograda i Prištine.

On je u izjavi Tanjugu, koju je dao pre runde dijaloga o telekomunikacijama, rekao da Priština nastoji da svaki dogovor zloupotrebi politički i medijski za učvršćivanje nezavisnosti Kosova i da takva nastojanja negativno utiču i na dinamiku razgovora i na sprovođenje onoga što je dogovoreno.

Upitan kako vidi krajnji rezultat dijaloga i šta za njega predstavlja „sveobuhvatna normalizacija odnosa“ koja se traži od Srbije kroz poglavlje 35, Đurić je ponovio da je, ako se zanemari činjenica da je pitanje statusa tačka trajnog neslaganja, moguće rešiti ogroman korpus problema, što će život građana učiniti boljim.

„Ako i Beograd i Priština iskreno žele da u zoni svog uticaja stvore istinski evropska društva, onda će i kapacitet za saradnju tih društava biti neograničen, bez obzira na to što mi KiM nazivamo našom srpskom pokrajinom, a kosmetski Albanci državom“, rekao je Đurić.

Nije, međutim, uveren da sadašnja albanska politička elita u Prištini ima želju i kapacitet da takvo društvo stvori, jer je većina njih zarobljena u stare nacionalističke i šovinisticke obrasce koji su upravo suprotni onome čemu savremena Evropa teži.

„Zato za mene sveobuhvatna normalizacija nije političko pitanje u užem smislu, već pre svega vrednosno pitanje“, rekao je Đurić.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar