U Srbiji nema opasnosti od potresa poput onog u Italiji

Nakon razornog zemljotresa koji je pogodio Italiju, nameće se pitanje koliko je Srbija ugrožena od te prirodne katastrofe, a zamenik direktora Republičkog seizmološkog zavoda (RSZ) Branko Dragičević Tanjugu je objasnio da u našoj zemlji postoji visok nivo ugroženosti, ali ne i od potresa poput onog u Italiji, koji je odneo 250 života.

Foto: Beta

Foto: Beta

Prema rečima Dragičevića, najugroženija od mogućih potresa je centralna Srbija, gde je bilo i zemljotresa intenziteta do devet stepeni Merkalijeve skale, kao i do 5,9 stepeni Rihterove skale.

Ugrožene su svilajnačka, trstenička, rudnička, lazarevačka i kopaonička oblast.

„Tu su se dešavali i očekuju se snažni potresi. Zemljotres u Kraljevu je bio tri puta slabiji od zemljotresa 1922. godine u Lažarevcu koji je imao magnitudu 5,9 jedinica Rihterove skale“, rekao je Dragičević Tanjugu.

Objašnjava da zemljotres ne nastaje ni iz čega, već se energija akumulira i nekoliko godina, zavisno od magnitude, a u tom periodu se pojavljuju se razni predznaci zemljotresa, ponekad su to „rojevi“ slabijih zemljotresa, geofizičke promene ili drugi.

Nevolja je što ih ima mnogo, oko 270 do 300 raznih predznaka, pa ne postoji jedinstven obrazac, te se oni ne mogu koristiti kao siguran način predviđanja.

„Bilo je predviđanja zemljotresa u Akvili 2009. godine, kada su mnogi seizmološki zvaničnici bili osuđeni jer nisu postupili po predviđanjima jednog geofizičara koji je merio koncentraciju radona, a 2011. je pola Rima napustilo kuće zbog najave zemljotresa. Ovo sada niko nije mogao da predvidi i ta tehnika predviđanja još nije stopostotno sigurna i nije u funkciji“, rekao je Dragičević.

RSZ je izradio digitalnu kartu hazarda uz pomoć svako ko želi i može da pozicionira svoj objekat na „Gugl karti“ i iščita vrednosti očekivane u budućnosti.

Karta je napravljena na osnovu izučavanja seizmičnosti iz prošlosti, savremene seizmičnosti i na osnovu seizmotektonskih i geoloških izučavanja, objašnjava Dragičević i dodaje da karta predstavlja podlogu posle koje prostorni planeri odlučuju na kojim prostorima i pod kojim uslovima se mogu graditi objekti.

Na pitanje pod koji se uslovima mogu graditi objekti u našoj zemlji, profesor Građevinskog fakulteta Dragoslav Šumarac ističe da su svi objekti koji imaju građevinsku i upotrebnu dozvolu sigurni od zemljotresa, u odgovarajućoj zoni u kojoj se nalaze.

„Tu građani mogu da budu mirni“, poručio je Šumarac koji je predsednik Inženjerske komore Srbije, uz napomenu da su u Srbiji posle zemljotresa u Skoplju 1963. godine doneti propisi po ugledu na SAD i od tada sve zgrade moraju da budu otporne na određenu jačinu zemljotresa.

Problem je, međutim, u staroj gradnji, a posebno sa nelegalnim objektima, kojih u Srbiji, prema rečima Šumarca, ima oko milion i po.

Objašnjava da licencirani inženjeri moraju za svaki objekat da proračunaju seizmičku otpornost, a to znači da se određuju dimenzije zidova, liftovskog jezgra, kao i stubova, pošto ti elementi najviše trpe kod zemljotresa.

„U Evropi je sada uveden evro-kod 8 koji se bavi seizmikom za trusna područja, a to su uglavnom Grčka, Italija, Balkan…, a inženjeri Inženjerske komore Srbije su osposobljeni da rade i po tim evrokodovima“, dodao je Šumarac.

Da li će jak zemljotres poprimiti obeležja katastrofe u velikoj meri zavisi od ljudskog faktora. U tom smislu, stanovništvo se mora štititi pre zemljotresa, a svi bi trebalo da se obaveste u kojoj seizmičkoj zoni žive, gde grade objekte, da obezbede sve, unapred prepoznaju sigurna mesta u kući gde mogu da se sklone.

Kada se zemljotres dogodi, savetuje Dragičević, treba se skloniti, kod starih zgrada u dovratak, dok je u novim zgradama manje masivnih zidova.

„Ne bežati, zadržati prisebnost, čučnuti na pod, pokriti glavu i vrat rukama, sakriti se u ugao prostorije gde je masivni zid, skloniti se od staklenih površina“, kaže on.

Zatim treba sačekati da zemljotres prestane i tek onda napustiti zgradu i odaljiti se od nje i to nikako ispod dalekovoda, drveta ili podvožnjaka.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar