UNHCR: Ne treba vraćati izbeglice u Srbiju

Foto: Beta

Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) savetuje zemlje da tražioce azila ne vraćaju u Srbiju jer ona još nema razvijen sistem azila niti kapacitete da primi veliki broj izbeglica, rečeno je danas Beti i Euraktivu u Predstavništvu UNHCR-a u Srbiji.

„UNHCR je u više navrata savetovao države da tražioce azila ne vraćaju u Srbiju zbog činjenice da je srpski sistem azila još uvek u fazi razvoja a naročito u ovakvoj situaciji kada smo suočeni sa ovako velikim brojem izbeglica“, rekla je Ljubimka Mitrović, pravnica u Odeljenju za pravnu zaštitu izbeglica u Predstavništvu UNHCR u Srbiji.

Ona je rekla za Betu i portal EurAktiv Srbija da je to savetovano s obzirom na činjenicu da srpski sistem azila nije u stanju da sa izbori sa tolikim brojem izbeglica i obezbedi im odgovarajuću zaštitu.

Ljubimka Mitrović je rekla da je vraćanje osoba iz neke zemlje u zemlju iz koje su direktno ušle, moguće na osnovu sporazuma o readmisiji, a da su Srbija i EU potpisale takav sporazuma 2007. godine.

Ona je istakla da je postupak readmisije vrlo precizno definisan a da primena sporazuma zahteva saradnju obe zemlje kao i da treba imati u vidu kapacitete države kojoj se upućuju zahtevi za vraćanje migranata. 

Dodala je da je pre izbijanja izbegličke krize u Srbiju iz Mađarske vraćano oko 60 ljudi dnevno. 

Upitana po kojoj osnovi Mađari mogu masovnije da vraćaju izbeglice, pošto su ubrzali postupak utvrđivanja izbegličkog statusa, ona je rekla da se oni verovatno pozivaju na Sporazum o readmisiji, ali da je za njegovo sprovođenje neophodna saradnja obe strane.

„Mađari se verovatno pozivaju na Sporazum o readmisiji ali da bi on mogao da se u praksi sprovede potrebno je da postoji saradnja obe strane i kapacitet zamoljene države da taj broj ljudi prihvati“, rekla je ona.

Navela je da je, nakon ubrzavanja procedure u Mađarskoj, malom broju dozvoljen ulazak u tu zemlju, dok su neki vraćani nazad.

Ponovila je da Mađarska ne bi trebalo da vraća tražioce azila u Srbiju s obzirom na njihov broj i kapacitete Srbije da im pruži adekvatnu zaštitu.

Ljubimka Mitrović je rekla i da bi vraćanje tražilaca azila iz Mađarske u Grčku bilo moguće na osnovu takozvane Dablinske regulative ali da je to malo verovatno, s obzirom da se, kako je ocenila, ti evropski propisi očigledno ne primenujuju.

Međunarodne obaveze Srbije u domenu pružanja zaštite izbeglicama, kako je navela, proističu pre svega iz Konvencije o statusu izbeglica ili Ženevske konvencije, donete 1951. godine pod okriljem Ujedinjenih nacija.

Tom konvencijom, koju je potpisao veliki broj zemalja članica UN, a bivša Jugoslavija među prvim u takozvanom Istočnom bloku, definiše se pojam izbeglice, ali se ne propisuje sama procedura za utvrđivanje toga da li je neko izbeglica ili nije, rekla je ona.

Kako je dodala, države nacionalnim propisima dalje definišu tu oblast, a sada u Srbiji procedura za utvrđivanje izbegličkog statusa u Srbiji, kao i prava i obaveze tražilaca azila i izbeglica, uređeni su Zakonom o azilu, koji je stupio na snagu 2008. godine.

Za proceduru utvrđivanja izbegličkog statusa nadležna je Kancelarija za azil u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije, dok je Komesarijat za izbeglice i migracije nadležan za pitanje smeštaja tražilaca azila.

Ljubimka Mitrović je rekla i da u EU postoji skup propisa, odnosno pravna tekovin koja vrlo jasno definiše oblast azila.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar