Uprkos izazovima EU može da prevazidje krizu

Foto: Beta

Evropska unija je sposobna da, uz zajedničko delovanje članica, izadje iz brojnih kriza s kojima se suočava i postane snažnija, a zemlje Zapadnog Balkana imaju budućnost u takvoj EU, rečeno je danas na konferenciji u Beogradu „Ugrožena budućnost Evrope?“.

Ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman izjavio je da postoji nekoliko izazova s kojima se EU suočava, ali da veruje u dobru budućnost EU i mesto Srbije u njoj.

„Neću negirati da prolazimo kroz tešku krizu, ali EU može da na efikasan način rešava svoje probleme“, izjavio je Ditman i dodao da je uveren da će i zemlje Zapadnog Balkana, posebno Srbija, dati poseban doprinos tako ojačanoj EU.

Srbija je, prema njegovoj oceni, proteklih godina pokazala svoje aspiracije na veoma odgoovoran način, posebno kada se govori o izbegličkoj krizi.

„Nemačka u potpunosti podržava proces reformi u Srbiji u ekonomiji i nekim ključnim oblastima kao što je vladavina prava koje će pomoći Srbiji u približavanju EU. Želimo da vidimo Srbiju tamo gde joj je mesto“, kazao je Ditman na konferniciji koju su organizovali Centar za spoljnu politiku i fondacija Fridrih Ebert.

Nemački ambasador je ocenio da postoje ozbiljni unutrašnji problemi u EU, ali da „nije sve tako crno“ i da je Unija uspela da ostvari neke značajne rezultate i da može na efikasan način da rešava svoje probleme. Za izlazak iz krize, dodao je Ditman, svi moraju biti spremni na kompromise.

Takodje je izrazio nadu da će Velika Britanija ostati u EU, jer je to jako dobro za Nemačku, za Ujedinjeno Kraljevstvo i za celu EU.

Osvrnuvši se na neke od problema s kojima se suočava EU, kao što su migrantska kriza i jačanje nacionalizma i desničarskih stranaka u Evropi, Ditman je rekao da su kohezija i solidarnost oslabljeni, ali da se na te krize u 21. veku ne može odgovoriti nacionalističkim odgovorima i „lakim rešenjima koja nude populistički pokreti“.

„Migrantska kriza ne može da se razreši na nacionalnom nivou i nije odgovor da se zatvorimo u svoje dvorište. Moramo zajedno nastupati u ovakvim situacijama i treba da pokažemo da smo povezani i moramo dati konkretne rezultate“, rekao je Ditman.

Ambasadorka Francuske u Srbiji Kristin Moro izjavila je da je solidarnost, jedno od osnovnih načela EU, stavljena na test, ocenivši da ljudi, ali i neki političari, olako kritikuju EU a da nisu svesni svih preimućstava koje ona pruža.

„Bilo bi iluzorno misliti da kao pojedinačne države možemo rešiti probleme“, rekla je Moro.

Prema njenim rečima, institucionalizacija populizma utiče na nacionalne vlade zbog čega sada postoje „različiti tonovi i glasovi u institucijama koje su do sada skladno saradjivale“.

Moro je ocenila da Evropa neće biti ista bez obzira na ishod referenduma o izlasku Velike Britanije iz EU, ali da će to biti vrhunac evroskepticizma i u Britaniji i svuda u Evropi.

S obzirom na sve te dogadjaje koji se dešavaju unutar EU, Moro je rekla da je normalno da tema proširenja nije tema broj jedan u evropskim novinama, ali da je po tom pitanju ostvaren veliki napredak.

Moro je rekla da proces proširenja podrazumeva mnoge promene koje se odnose na ekonomski život i organizaciju samog društva, koje mora biti „otvorenije, transparentnije i uz poštovanje ljudskih prava“.

„Ne treba da se plašite da li će neko vašim postupcima biti zadovoljan ili ne, ali nemojte da koristite zamor od proširenja kao izgovor“, izjavila je Moro, dodajući da je zamor od proširenja „obmanjujući argument“ i da brzina pregovora zavisi najviše od sprovedenih reformi.

Predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović izjavila je da su zemlje Zapadnog Balkana često zadubljene u sopstvene probleme i nemaju dovoljno razmišljanja o onome što se dešava u EU – medjusobno nepoverenje, sve manja solidarnost, rast nacionalizma koji radja populizam i drugi problemi koji mogu voditi podeli Evrope.

Joksimović je izjavila da će se Evropa u narednom periodu baviti samom sobom i neće imati vremena za pitanja koja region Zapadnog Balkana najviše interesuje.

Mogućnost izlaska Britanije iz EU, migrantska kriza, kriza suverenog duga, bezbednosni izazovi, terorizam, neki su od izazova u EU na koje je ukazala Joksimović, izrazivši uverenje da će Unija iz tih kriza izaći jača i moćnija nego što je danas.

Migrantska kriza, dodala je, nije kratkorična i biće dominantna tema prve polovine ovog veka i uticaće na ugrožavanje osnovnih vrednosti u Evropi.

Joksimović je dodala da zbog svih problema nacionanlizam duboko zahvata Evropu, ali, prema njenom mišljenju, nastavak ekonomskog oporavka može doprineti jačanju proevropskih stranka.

„Refleksije krize u EU duboko se osećaju na prostoru Zapadnog Balkana. Bez obzira na sve krize s kojima se EU suočila i različite kritike zbog usporenosti odlučivanja ili načina delovanja, ipak se čini da je EU u nekom trenutku našla adekvatan odgovor. Verujem da će i iz ovog klimaksa kriza izaći osnažena u jednom dužem vremenskom periodu, s nadom da će Zapadni Balkan biti deo te velike porodice“, rekla je Joksimović.

Direktor fondacije Fridrih Ebert Hajnc Albert Hutmaher ocenio je da slika budućnosti Evrope „deluje pre sumorno nego vedro“ i da nije u pitanju samo kriza EU nego i kriza demokratije i socijalne pravde.

Razlog postojanja EU je doveden u pitanje u mnogo većem stepenu nego u slučaju nekih ranijih kriza, rekao je Hutmaher i dodao da treba pojačati odbarnu demokratije i vrednosti na kojima je EU zasnovana.

„EU mora dalje da se kreće, nema povratka, ali ne može da ostane stanje kakvo je sada, nego moraju biti sprovedene stvarne promene unutar EU kako bi postala pravednija, otvorenija i demokratičnija“, ocenio je Hutmaher.
Ostale fotografije uz tekst

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar